Branič

454

У овему томе, изгледа нам, као да је било неких клица уставности, која је за дуго време Француској била довољна. I >ласт као да је неједиако дељена између краља, у чијим рукама као да бсше акција, и магистратуре, која као да имађаше контролу; а изгледа да су закони били дискутовани и прамулговани редовно. Према такоме стању, у самој ствари имали би монархију, а не самовољу. Краљевска власт као да је имала према себи не какво револуционарно тело, већ тело са духом конссрвативним, које ју је у исго време и помагало и уздржавало. Француско друштво, у коме је и норед грозних потреса увек преовлађивала иотреба мира и поретка и које у оио време не имађаше никаква укуса за репрезентативне установе, то друштво би се можда дуго задов љило таком монархијом, коју је судско тело ублажавало. Лако је погодити узроке, који спречише Фуикционисање тога режима, и који му не дадоше да постане уставном Формом у Француској. Ми данас видимо како се у уставним монархијама може врло лако пореметити слога између владе и представничке власги: такви исти конфликти нису могли да се не догоде између краљевске власти и магистратуре. Краљеви, пред којима је све устунало, чудише се, гледајући ту једину нрепрелсу што им стојаше па нуту. Да је то био отпор племсгва или другога каквога тела оне исге снаге које и црква, они би то и које како трггсли и разумели, али да гледају ггред собом сметње што им ггравс судије, које за опстанак и своју власт имају благодарити њима, нису никако могли разумети, јер то за њих беше више нонижење него опасност. Они су налазили да је врло лако и згодно уклонити ту сметњу. Да се такова равнотежа створи и остане између судске и краљевске власти, беше потребно доста мудрости и савршене беспристрасности од стране краљева ; али ствар етоји са свим друкчије. Власт у рукама човечјим, ма какво име она носила, била она монархиска или ренубличка, потчиња ва се само власти јачој од ње. У колико су краљеви више добијали власт у своје руке, у толико су више радили на томе, да од судскога тела одузму власт која пм сметаше. Лудвик XIII јави ггарламентима, да им забрањује да се баве стварима, што се односе на дркаву и да у будуће само суде спорове. Када је Ришелије завео судске, полициске и Финансиске интенданте, он је то учинио не толико да би ослабио власт гувернера, колико да води надзор и смањи важност парламената, који су од једно педесет година били све и сва у унутрашњости земље. За време малолетства Лудвика Х1У судско тело покуша једну револуцију, али не усне, јер