Branič

456

чијим рукама оно бешс само иразна рсч. Њега јс требало иоверити моћној матистратури. Сви ра>лози, који говоре у корисг оистанка контроле судск та тела у ансолутној монархији, сви ти разлози говоре још више у корисг исте контроле у држави, у којој су скупштине све и сва. Стара јс магистратура водила жестоку борбу нротив ансолутне краљевске власти, али тако исто треба се бојати екецеса власги од стране скупштина, јер јс њима много тежс да се умере и размисле но једноме суверену. Оне врло радо узимају госнодчрску налиду у своје руке; и за последњих 80 година жалити је што слоб >да, гоњена њима, није могла себи наћи осигурапог нрибежишта. У колико су јавпе власти лабавије, у толико је консерваторска акција магистратуре потребнија. Законодавства не треба мсњати, нити понрављати према моментаноме ћез>у. Ако је иолитичко тело ;онело какав закон, који је у контрадикцији са снима законима шш већ иостоје, онда је добро да судско тело може иротивставити своје уе1;о. То јс оно што видимо у уједињеним америчкии државама, и то је што ту земљу одржава норед свих бура и потреса. У тој земљи све можс доћи у питање, евс се може мењати, сем једине магистратуре и права. Доста је иемудро оставити прављење закона само политичким скупштинама, јер не треба поверавати и сгављати на расположење оно што се мења сваке године. Јсдно дрштво, које је стављено на милост и немилост једне скупштине, стављено је на милост и пемилос/г једне партије: оно треба да има бар једну усганову, која му служи као чувар. Може се догодити, да једно тело пође врло стрменцт ::м путем п с тога треба да оно не буде надлежно за еве. Све треба нредвидети, јер је све могућно. Ако би иолитичко тело једнога дана хтело укинути веру, или ако би на против хтело да је наметне, на пр. какву нову. потрсбно је да има друго једно тело тако исчо моћно и уважено, које би га могло подсетити па право неповредности савести и слободу духа. Ако би оно једнога дана нокушало, да уништи или ограничи право својине, добро би било кад би му судско тело могло рећи, као оно стари Фрапцуски иарламенти : „Ми не ћемо да урегиструјемо нови закон, и наиш слободни судови судиће као да тога закона и нема". 0 школском одмору, 1886 год. У Кламару, близу Париза. Живко М. Милосављевић.