Branič

501

И само на основу ових раздога тражио бих, дч се нресуда ирвог суда поништи и Стојан за оба дела иснод суђења отпусти. То је, што се тиче дела из тач. 5 § 148 крив. зак.; али што се тиче оних сопственика, на којеје окривљени Стојан пренео овакову меницу и облигадију, држим да је он нрема њима учинио дело из тач. 1 § 258 крив. зак и био би крив, ако би га они тужили. Београд, 9 еетембра 1889. С. К. Јанковић Г. Љубомир Обрадовић, бив. чиновник из Чачка, решавао је на нравозаступничком испиту 28 Септембра ове год. овај Писмени задатан Па1.ле Петровић нродао је своју кућу Милосаву Петровићу за 500 дук. .Услови иродаје : да продавац Павле одмах устуии кућу Милосаву, а Милосав да илаћа Павлу интерес 6% сваког иолгођа на куповну цену за 3 године ; а иосле овог рока да да ноловину куповне цене и тада да му Павлу изда танију, а за остатак да га интабулацијом на истој кући осигура, која да остане до измирења, остатка куновне цене. Угов >р је о овоме нисмен. У току прве половине овога уговора, Мил еав се задужи Јовану 100 дук. и Стевану 150 дук., и ови новериоци за осигурање свога прнмања, ставе интабулацију и на кући купљеној од Павла. Милосав не иснуни услов илаћања интереса и полагање половине куиовне цене ,— и Ианле га тужи суду за раскинуће уговора. А кад то сазнаду и Милосављеви повериоци — интабулисани Јован и Стеван — умешају се у парнипу и не даду да се уговор раскине, сматрајући Павла за сопственика интабулисаног имања, из кога они имају нрвенствено нраво наплате као из своје залоге, кад је имање — кућа — у притежању дужника им Милосава, и кад је нродавац уговорио почек за продајну цену, те се и он сиатра као повериоц Милосављев. Питање Је сад : 1) Да ли је Милосав еопственик куће Иавлове и по ком наређењу законском'? 2) Имају ли интабулиеани новериоци Павлови првенствсно право наплате и но ком закону V 3) Хоће ли се уговор између Павла и Милосава раскинути и по ком законском нарећењу '? „ „ 1 ' Ј Ант. С. Пеливанови1> судија Аиелационог суда