Branič

76

отаџбина могла понудити, данас по средини Србије јури много јаче матица размене и промета и доноси стотиие наших поданика у непосредну везу с поданицпма разних светских држава. Сваким даном одлазе наши суграђани у стране државе да се тамо настане или да привремено пробаве овде или онде , или да само закључе ову или ону правну радњу. Но и без одлажења у иностранство, они данас с њиме закључују правне послове помоћу поште и телеграФа. Сви ови одношаји расту и множе се све већма из дана у дан. По себи се разуме, да они често изазивљу спорове, а природна је последица опет тога, да те спорове треба расправљати у духу правичности , целисходности и по захтевима данашње науке о међународном приватном праву. Ако је истина, да је књижевност једног народа одјек његовог образовања, његових тежња и потреба, онда се та по нашем скромном мишљењу правилна поставка нарочито обистињује и потврђује на нашој правној књижевности. Узалуд ће те претурати по нашим старијим правним књигама и часописима, ви у њнма нећете наћи никаквог рада о међународном прпватном праву. Занимљиво је, да су у последње време у току од године дана изншле две књиге по нашему предмету превод г. М. М. Жујовића увода Лорановог у међународно приватно право, 1 ) и превод г. Ј. Аћимовића Асер-Ривијеровог делца: Међународно приватно право. Уз то још ваља поменути рад г. Ђ. Павловића пређашњег проФесора грађ. права на нашој великој школи. штампан 1884 у већ помињаном (( Јоигпа1 с1и с1гоИ ш!егпа1лопа1 рпуе« под насловом : «0 правном положају странаца у Србији." После свега овога ми мислимо да се нико неће чудити нашем скромном предлогу, да «међународно приватно право и треба да уђе у коло осталих наука , које се предају на нашем правном Факултету. Остављајући •савету наше

Ј ) Уз то види н његов прдзвод фон Бар-Вајсовог чланка у ((Браннчу" год. II •стр. 709 след.