Branič

89

онде где се о њима решава буду и.мали своје представнике и заступнике. Под класама и слојевима, о којима ми говоримо, ми не разумемо класе и слојеве онако како се то разуме и узима на западу ; ми овде мислимо на оне класе и слојеве који постоје једино на основу занпмања и корпоративних интереса, а никако класе и слојеве који би могли имати какав други основ. Влада већине могућа је само онде где је народно представништво одиста представник народа, а то ће бити само онда ако је у њему представљен сваки бирач. Тада ће већина народнога итредст&вништва бити иредставник већине народа , и као таква доносити законе и у оиште радити све оно за шта је иозвана, а њен рад само тада ће имати ио народ значај воље већине. Ето таква треба да је права представничка демократија. Као год што свака индпвндуа тежи да се одржи и развије, тако исто и читави слојеви у народу теже да се одрже и унапреде. Снага коју индивидуа показује у овоме погледу огледа се у њеној борби са Природним и социјалним препонама. Одузмите јој ову снагу, или одузмите јој само могућност да се овом снагом послужи у овој борбн па ств јој тиме и ексистенцу уништили. Овака нста борба за опстанак постојн и између разних слојева у друштву и ми је виђамо на свакоме кораку. И баш та борба за опстанак и у једноме и у другоме случају доноси свестрани напредак и развитак. Поље на коме се најјасније ова борба огледа у државама, па коме се она управо решава, то је поље закоиодавнога рада, односно рада народнога представништва. То је оно место на коме се решава о самој судбини народа и његових интереса, и ту на томе месту треба да се огледа цео народ. Све дотле докле год се не да могућности да свакп може уставом освештана му права Фактпчкп вршити, та права остају незаштићена. Али да се запитамо : како се могу нрава појединаца најбоље гарантовати? На ово питање ми одговарамо: да се то најбоље може постићи до-