Branič

С трана 68.

Б Р А Н И Ч

В рој 6.

Касациони Суд одбн жалбу са разлога, да је цео иоступак нзборних судија превара, при којој се лукавство састоји у обмани поверења, које је у њих полагано.

* * *

За ловце и правнике. Давнашње је, спорно питање, да ли су рогови, које јелен баци, својина онога, којн пма право лова или су сопственика земље, на којој се нађу, да ли дакле има казнимог дела од стране сопственика земље, кад нрисвоји себи рогове нађене на своме земљишгу. Неки сопственпк земље, који је признао, да је нашао н себи присвојио три пара јеленских рогова, осуђен је од надлежног среског суда због крађе на три дана затвора. Внши суд осло боди осуђенога нз овпх разлога. Пптање, о коме је говор, одавна је спорно, до сада нерешено. Ни закон о лову, ни полпцијске уредбе о томе не садрже тачне одредбе. Истина је, да су рогови својина господара лова, јер су рогови са-

ставнн делови дивљачи; али при свему томе, не може се као казнпм иреступ сматратп прпсвајање таквих рогова од стране соисгвеннка земљншта, којп их на своме земљншту нађе, него се у најгорем случају може узети као грађанско-иравна повреда. Спор, који се у једном стручном листу о томе дуже водио пзмеђу правнпка и шумара, није довео до споразума, али се признало, да находник може задржати рогове, ако их му господар. лова, не откупн. У једном нзвесном случају, админнстратнвне властп су решнле, да находнпк мора за три дана рогове вратпти власнику лова, али мннистарство земљорадње, као последња ннстанција, поништила је то решење као незаконито, јер о питању својине ннсу надлежне полптичке власти, него судови. А пошто постоји и опште мишљење народно, да находнпк може нађене рогове слободно задржати, је виши суд ослободио осуђенога казне.

то

П 0 3 и в.

У недељу 23. Новембра у 9 часова нре подне наставиће се у Грађанској Касини ЈАВНА ДИСКУСИЈА

на којој ће се расправљати већ раније објављене теме, а на име: 1). 0 важности изјаве меничних потписника, да оетаје у обвези и „без протеста". 2). 0 застарелости тужбе против јемца. (Детаљније о овом питању влди извештај на стр. 66). Слободног приступа и гласа при претресу ових питања имају редовни и ванредни чланови удружења, као и у опште сви правници. И ђаци правног Факултета Велике Школе као и сви који се интересују за ове јавне конФеренције имају приступа на њих. Удружење умољава гг. правнике да дођу у што већем броју на овај састанак. Веоград 15. Новембра 1897.

УДРУЖЕЊА ЈАВНИХ ПРАВОЗАСТУПНИКА.

власннк Удружењс јавних правозаступника у србијн

уредник Милан От. Маркови* правозаступник.

штампарнја светозара николиђа у београду обнлићев венац број 2.