Branič

Број 8.

Б Р А Н И Ч

Страна 89.

су они водили рачуна једино о својим интересима, не бринући се о неким мећународним начелима. „Више иисаца, а по именце Ннћег (у своме делу Бе сопШс{;и 1е^ит сНуегвагит), тврде, да се у римском праву налазе основна правила која и данас треба да служе судији као вођа у сукобима закона разних држава. То је заблуда, као што су то, између осталих, доказали Наав, Наг1о§'ћ и АУаесТ^ег". 1 ) 17. На првом месту било је странаца које су Римљани у почетку звали ћоз^ез, а доцније ћагћап. Са овима нису они одржавали ни каквих пранних односа. Наравно да овде није могло бити речи о каквом признању закона варварских на римском земљишту. На другом месту, имамо реге&пш, то јест становнике локорених земаља. Међу овима било их је који су имали ји» соппићп и јиз соттегсИ, и такви су, са гледишта приватних права, били у положају Римљана: потпадали су под римске закоке. А за остале реге§тпп, важили су закони њихове земље које су Римљани, из политике, толерирали. То значи да у Римској Царевини није било законодавнога јединства, и да су у извесним деловима њеним владали страни закони. Ипак, у овом не треба видети некакву превагу тих закона над рим ским, неку солуцију конфликта међу њима. Те земље, чим су биле покорене, постале су саставни део Римске Државе, и што су оне сачувале своје обичаје, то је била ствар уну трашњега уређења ове Државе. Питање је сада да ли су реге«тпп ове врсте, налазећи се на земљишту. праве Римске Државе, уживали приватна права по својим законима или су се морали покоравати римским. По римским писцима (Сгашв I, 89 и 92.) као да излази да је било оно прво. 2 ) Разуме се да у овом не треба видети ништа друго до једно правило из унутрашње организације Римске Државе. У осталом, кад су 1ех Ји11а и Каракала дали свима становнпцима у саставу Римске Царевине јив С1уК;аН8, ишчезла је ова деоба перегрина на две категорије, и од тада су сви они били потчињени само римским за конима 3 ) На послетку, за стране народе са којима су Римљани били у пријатељским односима важило је ји8 ^епШгтп. „Овде не треба сметнути с ума, вели ЕоеИх, да је јиз ^епМггш, према томе како су га Римљани разумевали, било регулисано начелима римског ирава. Отуда поЈ ) ГоеИх, ор. сИ 4 I р 10. 2 ј Л\ т е188, р. 531. 3 ) Бетап§еа1 (КоеНх, I. I. р. 9. а.).

следица, да једна одредба која би била у противности са римским иравом никада ни је могла снадати у ји8 ^еп^ига". 1 ) Ређи су, пак, случаји у којима је допуштана примена страних закона (наслеђе). (Сгаша, Соппп ; ХЈ1р., Бга^т.). 18. У доба феудализма, сукоби закона решавали су се увек на један исти начин који је био веома прост. Кад год је какав страни закон био у противности са локалним, он никада није могао добити примене, већ је превагу над њима имао локални закон. Да се одреди право које је имало да важи, није се гледало на народност заинтересованих лица, већ једино на место у коме се она на то право позивају. Закони једне државе примењивали су се како на ствари тако и на лица која су се у њој налазила. Узрок томе не треба тражити у назорима, сличним оним у римском праву. Нису средњевековне државе забрањивале, на својој територији, извршење туђих закона, зато што их оне нису сматрале равним својим. Иаведено правило било је усвојено у свима државама, и као год што оне нису допуштале примену страних закона у својим границама, тако исто оне се нису противиле, да се и њихови поданици, док се налазе у туђим земљама, подвргну законима те земље. Међу тим, ми смо видели да је код Римљана било са свпм друкчије. Римљаннн се покоравао само евојим законима. па ма где се он налазио. У Средњем Веку речени систем био је у снли с тога што је феудална доктрина сматрала човека као неки додатак земљишта на коме се он налазио п потчињавала га само локалним законима. 2 ) Сем тога, држало се да је у сваком закону оличен државни суверенитет и да једна земља, ако не жели комнромитовати своју независност, не сме дозволити да се у њој извр шују закони неке стране земље. Систем овај имао је ту добру страну што је чинпо немогућим тешкоће којима је доцније, а и данас, сукоб закона дао повода. Али, он је садржавао у себи ту не малу махну, што су сва ирпватна права била неизвесна и несигурна. Уживање тих права било је у зависности од кретања и цутовања људи. 19. У таком стању, у главном, налазило се ово питање о сукобу закона до тринајестога века када је постала теорија статута, која је у исто питање унела више светлости. У том веку Северна Италија, Ломбардија, налазила се у нарочитим друштвеним и полптичким при1) РоеНх, 1 I. 8. 2 ) УУеЈав, ор. сИ. р. 485.