Branič

1*

БРОЈ 8- Б Р А Н И Ч СТР. 247.

■ лишен с.тободе. Молбом 12. кметова из Дражевца од 3. Септ. 1821. Бр. 145. јамчеио је за Пантину невиност. Доцтшје дожазано је, да су злочинци Јован Степановић, Јован Одабашић и Аксентије Стевановић. Иресудом Србског Народног Суда буду осуђени: Степановић као коловођ на смрт из пушака, саучесник Одабапгић на 10 година робије, а Аксентије „због његових младих љ.ета и несовершеног возраста" на 5 година робије у Поречу. Под 13. Марта 1830. Бр. 323. Књаз Милош ову пресуду преиначи у толико, да се и Одабашић казни смрћу из пушака, и па коло постави. Поменута јемачка молба за Панту, гласи: „Јављамо ми долеподписати еви вообшче, за тога нашега Панту, што је запао у апс на правди Бога. Ми се вами молимо и подписујемо сви вообшче за тога Панту; и нашу душу и паше главе п ноше, робље и наш мал ми иодлажемо, .како Панта тога човека убио није. А зато полажемо нашу душу, јер у оно време кад је овај човек погинуо, ме1)у нама је Панта био, а и до данас убилац се није назвао међу нама. И с тога се вами молимо и подписујемо сви вообшче, ако би се то пронагало на Панти до иол године или до б година , за оног човека да га је он убио, ми ћемо сви зато чеванити на свакоме праведноме суду, и главама и робљем и малом. И гди нас год призовете, ми ћемо доћи и чевапити. Зато вама се молимо и просимо да нам пустите Панту, да пе страда на правди Бога. Ио нашој чистој души он тога човека убио није, нит је до сад убио кога међу пами. И ми незнајући ппсати, нолажемо своје ручне крстове - '. 1 ) Уважено јамчење, сачувало је К-Милошево правосуђе од историјце о новом Жан-Каласу, који је иометњом доказа изгубио главу за другога. Види се да је Нанта био обеђен на правди. У овом случају, јамчење дакле зиачи лично и материјално залагање села за невиносг оптуженика. Има извора у прастарој иравној установи „руци", коју ћемо у продужењу бол.е објаснити. Овим исцрпљујемо материју о доказним средствима у нашем казненом законарству. Вештачење поменули смо

1) Податак иа наших нештампаних бележака, у вези са оаопштељем у ЈВесникеву „Пршшику" од 1=802. (сз. 5. и 0.).