Branič

стр. 288.

бранич

БРО.Т 9.

Бедгији, Данској, Шведској и Норвешкој, 1 ) одвојеност судова и администрације сведена је на много мању меру но у Француској: у тим земљама судови су компетентни и за расправу спорова којима примена јавних закоиа дајс повода. А то значи да у тим земљама судови имају право да, у конкретним споровима, грађанским или кривичним, решавају о легалности оних административних радњи које су снор изазвале и да, у опште. имају нраво да у тој форми примењују јавне законе. Али, ни тамо судови нсмају, изван случаја каквог спора, п])аво да се мешају у адмннистративне функције; они не могу присвојити себи власт активне администрације нити би могли њене одлуке због њихове незаконитости ништити. 2 ) 26. Да би ово начело поред теориске имало и ирактичне вредности, нужно је да је примена његова осигурана неком санкцијом. Ако, као гарантију да ће то начело иоштовано бити, не бисмо имали ништа друго осим добре воље власти и њеног појимања своје дужпости, онда нам јамачно не би оскудевале прилике да видимо како се судија, без икаква ризика, меша у административие послове, а управна власт опет расправља приватне и кривичне процесе; јер добра воља за вргаењем закона и правилно схваћање своје дужности не руководе увек чиновнике у њиховом раду. 0 тога је било нотребно, поред тих гарантија чисто моралне нрироде, прописати извесне коерцитивне мере које ће мало озбиљније обезбеђивати извршење законских одредаба, изведених из начела поделе судске и админиетратнвве власти. Нарочито су такве

1) Ми узимамо као пример Француску и ове четири државн с тога што су оне најбољи лрсдставница два оделита типа : у Француској имамо примењен систем административне централиаације, ау Белгији, Данској Шведској и Порвешкој нревага је дата судовима [В административну оргинизацију тих. земаља : Ветошћупез, ор с!4. 4. I и II; Шгев4е, ор. сН. 1 I е1 II; Х^ешеге ор. 1. I ] 2) На пример, по белгиском уставу (ч-т. 107.) судови нс могу дати важиости општим наредбама админи трлтивне вла^ти, ако оне миеу закону саобразне. Смисао је овога уст.чвно! 1 наређења тај дч судовима та власт на спрам таквих наредаб! приоада само у случлју каквог снора, грађанског или кривичног, а никако да судови могу, и осим спора, упуштати се у оцену ле», галности тих наредаба и ништити и.х, кад не би биле на закону основане. Ус1-ав је начелу поделе судске и административне власти учннио само онч дерогације које је сматрао као потребне ва заштиту правд нојединада. Кад љихова права нису у питашу, он то начело оставха иедирнуго.