Branič

број 10.

б р а н и ч

стр . 340.

и свој злочин свих шест тачака §. 65. крив. зак. отежавајућих и казну увећавајућих окодности (§. 228. крив. иост.Ј. Они су у стицају, иоврату и иродужечом злочину. По томе казна им мора бити по највећој ставци из §. 252. казн. зак. А шта мис.1 и на то наш Највиши Суд? Наш Највиши Суд преобраћа најокорелијим злочинцима казну од пет година робије на иуштање исиод суда^ а уз то им досуђује, као награду, за извршени злочин — сву упљачкану суму, подводећи највиши нарушај јавнога права под приватно право!? Таку је одлуку донео наш Највипш Суд пре годину даиа по кривици подринских коцкара, и то је за нола године довело дотле, да се у Крагујевцу оснива скоро јавно велико друштво оваких варалица, којима је само протоколисана фирма недостајала! Да ће се у том поћи и даље према оваком тумачењу закона у нас, о томе нема сумње, где таква друштва отму маха, ту је одзвонило свакој личној и имовној безбедности. Где пак нема личне и имовне безбедности ту нема друштва, нема државе, јер је она лшпена битних реквизита, који правдају њен постанак и њен опстанак. Према овоме настаје за нас озбиљно питање: Сме ли се ово триети ? Београд 16. Аирила 1898. А. П. Милојковић. <№<$&<№

ШОДЕРЛН ПРОБЛЕШ 0 КЛЖШВОСТН ОДЛОМАК ИЗ ПРЕДАВАЊА М. ГАРО-А проФесора кривичног ирава ка лионском Факулхету. СА ФРАНДУСКОГ Милан Н. Христик судија првостепеног суда за варош Београд Питања о кривичности и кажњивости свуда су данас, у Француекој, као и у иноетранству на дневном реду. Она не интересују само узани круг судија и правника.