Branič

стр . 514.

б р а н и ч

број 15.

Адвокат у Француекој има па том задатку само два посла: сопвиИег е! р1ак!ег, саветовати и бранити. Мисли се, да адвокат долази од датинскога: а<1 аиххИит уоса^ив. Али данас адвокат има мттого шири задатак но што га је у ранија времена имао. Тако у римском нраву израз а« 1 уоеаш* иије значио онога, који је био позиван да са речју кога брани. Тај се звао о г а 1; о г. У Атини, а доцније и у Риму, кад у извесним тешким случајима сама реч није била довољна без правнога знања, о г а! о г је призивао к себи у помоћ и једнога правозналца, кога су звали а сТ V о с а 1 и 8. У време Цицерона већ је завладало мишљење, да адвокат мора бити не само о г а 1; о г него и правозналац. Отада говорништво и правно знање постале су две ствари, које једна другој требају и које једна без друге не вреде. Положај адвоката и у старо време био је високо цењен. Грчки законодавац Солон прописао је правила, по којима адвокат није могао бити онај, који не поштује своје родитеље, или који није ишао да брани своје отачаство. Позив адвоката имао је знача,]' верозаконски. Прс но што се почињало да суди, пгкропљена је водица а са тим се хтело судијама и ораторима казати, да ту има места само за оно, што је чисто. Међутим клица онога, што има најплеменитији за датак у друштву и што се зове адвокат, дежи много дубље. Вама је познато оно прастаро предање, по коме се прича, да је прво убиство на овоме свету извршио Каин, син Адамов, над својим млађим братом Абелом. У првој књизи Мојсијевој стоји, да је Бог поводом тога убиства питао овако: Каине, где ти је брат Абел; шта си урадио? Као што видите, и сам Бог, који све зна и који све види, није хтео да суди док иајпре не пита и не чује. Ово предање доказује, каке је човечанство вековима пренашало и усвајало једну вољу, која је освештана као начело одбране и која значи: бранити грешника, то је ноља' бонмгје правде.