Branič

(!Т1>.

Б Р А Н И 4

бр О.т 15.

Ропство није било само последица рата, ве]1 и повод за рат. Да би се робље набавило, поред сувоземних ратова и обичних отмица на суву, Јелнни су, зарад пљена, и по мору гусариди Хватало се шта се ститло, богаго и сиромашно, алц понајвише младе и леие женске. У ово „јуначко" доба робови су били рматрани за иросте ствари. Њих су продавали, измељивалПј поклањали и т. д. 1 ) Хекуба нариче за својим синовима, оД којих су неки изгинули, а неки као заробљеници продати по островима: Самосу, ЈГемпосу и другима. Ахил продаје краљу Демноском Ликаона, сина Пријамовог, за сто добрих волова. 2 ) Поред ратова, отмица и гусарења извор је ропству био и тај, што је оно прелазило с родитеља на децу; а сем тога, ропству је у ово доба био извор и својевољно одрицање слободе , ступањем у службу — ропство — код другога; што се чинило махом и испрва са религиозног гледишта, да се покаје какав учињени злочин, а доцније због оскудице — сиротиње. Пример овом митолошком својевољном робовању дали су људима сами Богови, ради утехе њихове. Аполон је робовао Адмету, да би нокајао грехе због убијства Питона; а и Херкул, да би то исто постигао, морао је, по наредби истог Аполона, робовати једном обичном смртном човеку. Па и сам страховити бог рата Марс, морао је по наредби свога оца то исто да чини. 3 ) Робље се, за доба Омирово, употребљавало за вршек.е свих домаћих и пољеких послова. Снажни младићи ве1гинву т су били чобани, јер је стоку ваљало бранити од зверова и лопова. Старци су вршили лакше домаће послове, а углађсни ји н лепши робови, у кућама кнежева и великаша, дворили су госте, поливали их водом при умивању, кочијашили, били веслари и пратиоци својих госнодара на суву и води и т. д. Рогиње су, у мирно доба, вршиле домаће женске нослове, а за време тројанског рата чиниле су то исто и код, војске. У миру, н -па дворовима оповремепе госноде, оне су ткале, носиле г ) и з) Одисеја VII. 10. Илијада IX. 128. Агамемнон да би умирио гњевног Ахила, вонудио му је седам лебсоских жена, а обекао му и д< сет Тројанки, којсу гиле лепе као и сама Јелена, због које је рат и одпочет. ЛУа11. Ша^оћ-е с!е 1'е8с1ау. св. I. стр. 82. а) ЛУа11. НЈа^оЈге с1е ГезсЈау. св. I. 6)—86.