Branič

ГОД. V.

БЕОГРАД 16. АВГУСТА 1898.

БРОЈ 16

БРАНИЧ ЧАСОПИС 31 ПРАВНЕ И ДРЖЛВНЕ НЛУКЕ У СРБИЈИ

л^у^^^^лл^^л^у^ллллл^ллл^^^ч^л^^^лллл^лллллл^л-^л^лл^ллл^^чллллллллллллллллллл^^л^ллллллалл^лл

ИЗЈГАЗИ : 1. и 16. сваког месеца.

одговорни уредник: Милан Ст. Маркови^

правозаступник 4 ^Л/^^^Л/^ААЛЛЛЛ/^^ЛЛ/^^ЛЛЛЛЛ/^^Мч^ЛААЛЛЛЛЛЛ/^^ЛЛМЛЛЛ/^^/^М^Л/^^Л/ч^Л/ч^/^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/^^

УРЕДНИШТВО: Дубровачка улица број 18.

О ПОМИхЛОВАЊУ (ПО БЕРНЕРУ*) Нраво помиловања има се посматрати са три гледишта. Прво милост има да отклони противречност, која, при иеизбежној непотпуности свију законодавстава, може постојати између закона и права по општем појму. Она савлађује укоченост закона, да би ираво дошло до примене. Затим значи мидост, и то у њеном правом и узвишеном смислу. да се на кривца не примењује ни закон, ни строго право, него да се прашта казна, која је ио закону и ираву иотиуно заслужена , било што је кривац по целој својој личпости бољи, него његова поједина дела, било што ввши обзири друштва и државе праштање казне захтевају. На послетку милост има свој велики и нарочити значај у погледу оних злочинаца, код којих је веИ од чести издржање казне ироизвела иоарављање. У овоме правцу, који ће добити већег значаја при реформисању казнене системе, мора се помиловање развити у строго одређеној радњи. Народпом иредставџиштву не треба поверити право помиловања. Парламентарно претресање помиловања одузело би му светињу и значај. Оно би шта више потпуно

*) Бернерово дело о казненом праву превео је на српеки 1870. пок . Ђ. Ц. Радовановић, и то само први, општи део. Тај превод, који је рађен по старијем издању, а и доста је скраћен, не може се данас добити у књижарама, а нема га више ни у народној бибдиотепи. Било би веома корисни, кад би се неко датио, да приреди нов превод овога изврснога дела.

бранич год. т.