Branič

1*

бро.т 20.

8ранич

отр . 699.

ког порекла), невенчана спаривања, отмичарски бракови, прељуба, рађање и убијање копилади и т. д. У мирном добу, дрквени поглавари и представници грађанске власти, настојавали су, да се искорене ове неморалне појаве. Наредбе, које су издаване у тој цељи, сачуване су у приличном броју. Саопштавамо их на овом месту, као прилог наведеном случају чедоубиства. Њихов хронолошки ред прекида се одредбама наших данашњих закона. Посланицом пећког патријарха Арсенија Чарнојевића (ио очуваном препису од 1692. године), опомињу се српска племена у Црној Гори и Херцеговини за разуздано живљзње, овако. ... „ И немојте узимати за жене рођакиње, и своје снахе и куме • и ио двије жене држати; ■ и за живота мужа жене узимати; и у иосте се женити кад закон божи не иише. и На црквено-народном сабору у Мају 1730. године, у Београду, усвојено је било, да се строго казне, који се венчавају тајно без знања духовне власти, или у Турркој ; кго и случајеви многоженства и отмичарских бракова. На доцнијем црквено-народном сабору у Јуну 1769. у Сремским Карловцима, примљена је одлука: да се не казне ни бију дево.јка или удовица, ако роди дете ; јер у страху од казне могу да убију дете или себе. ГГо Црногорском законику Св. Петра, од 18. Ок'тобра 1798. године, сматран је као насилни убица преступник, који узме жену поред жива мужа или отме девојку. Протериван је из земље као безаконик и грабилац туђе деце. Имање му је конфисковано и дељено. 0 нашем устанку 1 «04. године, по казненој уредби, коју је саставио прота Матија Ненадовић, кажњени су шибом отмичар девојке, кум и стари сват ; а остали помагачи добијали су батине. У Кара-Ђорђевнм уредбама налазимо о истпј ствари следећих прописа : — И оиај, који девојку отме на сњлу, да се ухвати и старешини у ])уке преда, а затим да се смртном каштигом каштигује. И поп, који би се усудио да венча отету девојку. свештенства хоће лишен бити. — Да се казни великом казном отац, ако кћер не уда на време, већ она роди копале.