Branič

врој 23.

б р а н и ч

стр. 877.

ну, с друге стране, шихова независност је ограничена тиме, што им је забрањено да тргују за свој рачун, (§ 55. трг. зак. 1 ). Ну оно што најјаче истиче разлику између комисионара и носредннка, то је, што се улога последњих, при закључивању уговора, своди само на то, да нриближи уговорне странке, које саме закључују иогодбу , а посредник исчезава. Услуге, које посредник даје странкама при Формацији уговора, јесу само ®актичне. Комисионар интервенише као уговарач, продавац, купац и т д., било у своје било у комитентово име; услуге које он даје јесу правне. Ово што смо изнели са теоријског гледишта довољно је, да сбележи разлику између комисионара и посредника. Међу тим, у практици се појављују тешкоће. Чини нам се, да се код нас не води рачуна о томе, да су комисионари једно, а посредници друго. Ми смо били сведок једне погодбе, коју је закључио „сензад" Н. са извесним овдашњим лицем, и то закључивао је као нрави комисионар, под својим именом, за рачун другога, чије је име енергично чувао у тајности. По §. 55. трг. зак. то није „смео" радити. У опште, изгледа нам, да се на ову законску забрану, која је чак и санкционисана у §. 56. извесним казнама, као и на остала правила о сензалима, врло слабо обраћа пажње. То је може бити за то, што код нас у нрактици о посредннцима, комисионарима и трг. агентима владају веома конФузни појмови. Овде не мислимо на берзанске сензале, за које важе нарочита специјална правила, утврђена статутом берзе. Све што смо рекли до сада о карактерним одликама комисиона своди се на ову де®иницију: комисиои је уговор, ио коме се један трговац, комисионар, за извесну награду, коју му друго лице, комитент, има да да, обавезује, да за рачун тог комитента изврши било у своје соаствено, било у комитентово име, једну или више иидивидуално одређених трговачких оаерација. Да се само мало задржимо на појединим деловима ове деФиниције. Комисионар ради за награду; комисион је, дакле, двостран теретан уговор, док је пуномоћство по правилу доброчин уговор. У трговини се ништа пе чини бесплатно, и чим се пуномоћство јавило у трговачко-правном саобраћају ео 1рзо његов сентиментални карактер морао је претрпети Фијаско; у овом ! ) Наведени пропие нејаено је редигован; И8гледа, да поередвик не сметрговати једино са „нарученим послом", а то би било погрешно; посредник не сме трговати у опште — (в. Ст. Вељковић: Објашњење трг. вакон. I. 214).