Branič

број 23.

б р а н и ч

стр. 839.

земљама, али који би, ако би се проширио по целој Евроии, био у стању да учини да улози поједипих члапова буду мањи, а у исти мах да количкна пенсије буде већа. 5. Најважнији његов задатак био би припремање конгреса за у будуће. Данашњи је конгрес само увод у рад. Између европских раса солидарност расте све више, и та солидарност налаже им све већу сталноот у измени мисли и осећања. Право је и сувише велика друштвена сила, а да би је тај међународни покрет могао игнорисати и мимоићи. Данашњем Првом Међународном Конгресу приаашће сва част што је допринео стварању једне такве организацвје од тако огромног значаја у будућности. (Сврши1>е се) ПроФ. Жив. М. Милосављем!

ГРАНИЦЕ СУДСКЕ ВЛАСТИ ПОВОДОМ ЈЕДНЕ НЕПРАВИЛНЕ ПРАВЗТИКЕ КОД НАС (Наетавак из бр. 22.) 51. Ми мислимо да ћемо предмет најбоље изложити, ако се најпре упознамо са законодавством у Француској, у којој је више него у другим државама ово тешко и интересантно питање расправљано. У Француској, до декрета од 19. септембра 1870. год. који је, после прогласа Републике, донела Влада Народне Одбране (Хе Сгоиуегпетеп!; <1е 1а 1)е1'епне ^аНопа1е), административни органи нису могли бити, за дела која су се тицала њихове званичне дужности, тужени суду без претходнога одобрења Државнога Савета. То наређење налазило се у чл. 75. Устава од VIII. год., и оно је преживело, до треће Републике, све политичке промене у Француској: доказ колико су Французи, поред свега њиховог слободоумља, одани систему јаке административне власти 1 ). Па и данас, када чл. 75. Уста1) Устав од VIII. године, дело бшуез-а, створио је изпршној (управној) власти препондерантан положај у држави. В. Утеп, Е1и<1ез а (1гаш1з1гаИуех, I. I, р. 22; Е. Магесћа!, НЈз4о1ге соп(етрога]п», I. I, р. 182.