Branič

стр . 24.

б р а н и ч

број 1.

тим други одељак тога парагра^а доиуњује први и целом својом садржином даје несумњивих доказа, који иду у прилог горе истакнутом тврђењу. Ево како гласи тај §. 396. „Деца умрлога и њихови мушки иотомци добијају „ирви наследсшво. Они искључују сестре, оца и матер „и све претке њихне и њихово потомство или по„бочне сроднике". И сад, пред „лицем" тога параграФа да се запитамо: има ли у њему и помена о синовици или другим речма, да ли се тим законеким наређењем тврди да стриц (односно син покојнипов) искључује из нас.ле(Ја синовицу (односно унуку покојникову од умрлог му сина) као што тврди III одељ. Касац. Суда? На то питање дајем категоричан одговор: да 0 таком искључењу поменуто законско наређење апсолутно ништа не говори. Јер ту се каже да синови покојникови, односно његови мупхки унуци искључују: а., Сестре. Али чије сестре ? На то питање одговор је, да синови и унуци искључују своје сестре и то синови своје сестре, а унуци и своје и свог оца сестре. Да се њихове сестре ту подразумевају, а не сестре покојннкове види се из тога, што се ту не спомиње брат покојникОв, јер синовн искључују из своје очевине свог рођеног стрица. Али нн брат ни сестра покојникова нису ту ни требали да буду споменути, што постоји нарочити §.395. у комеје постављено начело: да „наследство по закону хфипада најближим сродницима по крви", а син је свакојако ближи сродник него брат или сестра. б., Оца и машер. Чијег оца? Наравно оца и матер покојникову, и о томе не може ни бити спора, јер било да јеречо праву наслеђа синова покојникових, било о праву наслеђа унука његових, не може бити речи о искључењу њихових родитеља пошто су они помрли, те с.у тим самим искључени из наслеђа. в., Све ирешке њихове. Без поговора овде законодавац замишља претке родитеља покојникових, пошто је искључење самих родитеља