Branič

стр. 30.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

пати због магловитости, а у исто вЈ >еме и због противуречности. Тако ироФ. Сергејевски у својој расправи „Основна питања о казни у новијој литератури" и сувише песимистички дени нове школе, и већииом им ироничне замерке чини, међу тим је неочекивани закључак његове расправе — у којој строго суди о новој школи — кад њезин аутор вели „да је у тој шгсоли,. поред свих погрешака њезиних, извор мудрости и светлости, извор новога знања, човечанству на корист, науци на част". И у расправи В. Д. СиасбвиКа „Нове школе у науци о кривичном праву" видимо сличну недоследност, јер у њој писац признаје, што се тиче антрополошке школе, да није дала нигсаквих позитивних резултата, и напомиње и о социолозима (с Тардом на челу), да су њихове идеје више примамљиве него ли солидне, на крају пак своје расправе тврди, да је врло силан овај покрет у кривичноме праву, да су с тим покретом откривене нове области, и да ће се у краткоме року у сасвим новом облигсу показати целокупна област кривичнога права. Исто тако није могао пзбећи противуречности у свом значајном делу о антрополошкој школи проФ. Вулферш. У првој књизи свога дела писац и то уписује у заслугу новој школи, што је обрадила помоћне дисциплине кривичнога права, а у другој књизи већ пориче и ту заслугу и важност споменутих помоћних дисциплина. Мислимо да према наведеним примерима можемо рећи, да велику и озбиљну вредност имају нови покрети у кривичноме праву. Они су, свакако, дали доста важне грађе, али су и толико поколебали приправне послове научне, да је веома тешко, не падајући у противуречност, да сами схватимо њихову значајност и да нађемо тачку додира и тачку измпрења између старе и нове школе. Сваки је криминалист, поред свега тога, обавезан, да сам радп себе израдн одређене погледе на тај нови покрет у науци о кривичноме праву. Шта више и најважнији противници тога погсрета признају, дајестарој доктрини он нашао много истинитих критичких замерака и да је поколебао саму основу, на којој је почивала ова стара доктрина.ЈЈош траје борба између заступника разних школа, и ако и није тако упорна, као што је