Branič
10*
број 4.
стр . 147
о урачуњивости, као основи кривичне одговорности, тражи се лекарско мњење, је ли оптуженик душевно здрав или је болан; у иоследњем случају, да ли је болест трајна или повремена; да ли је дело извршено у моменту душевног поремећења, и у ком његовом ступњу. Недовољно или нејасно мњење дотичних лекара, допуњује се увек деФинитивним објашњењем Главног . Санитетског Савета. Његова је одлука безусловно меродавна, и служи за основу пресуђењу. Нашим млађим правницима, посебице судијама, који су изван могућносги да прате страну правну литературу, пружају у овом погледу врло корисну поуку, одлични књижевни радови нашег криминалисте Ј. Ђ. Авакумовића, и криминалног психолога др. Мил. Р. Веснића.') Поређењем, са следећим примерима данашње јуриспруденције, повлачимо јасну разлику, између старог површног рада, и правилне судске оцене, у изналажењу материјалне истине, код неурачуњивих преступника. Младен Богдановић из нишке Каменице, трећег Новембра 1888. године, заклао рођеног задружног брата Пеку. Признао је дело, али се брани да му не зна узрока. Нижим судовима осуђен је на смрт, за хотимично убиство са предумишљајем. Касациони Суд уништи пресуду, и нареди да стална лекарска комисија да мњењс о урачуњивости оптуженика. Појединости догађаја, које бележимо по причању жене убијеног Пеке, показују, да Младен није био тога дана у нормалном стању. Изгледао је као грозничав, и то је дало повода Пекиници, да мужу, који је послом полазио у Ниш, напомене, да му тамо набави какав лек. По Пекином одласку, кућани се разиђу послом. Оптужени је седео крај ватре, и проводио време у ћутању. Неко време отпочне да претура по кући, и нашавши своје празнично одело, обукао га је, и опет сео крај ватрс. На снахино питање на-што му је то рухо, кад није елава ни празник, одговорио је „ја знам шта ће ми"! Она га није више питала, но је вршила своје послове. На протоколу од 3. Новембра 1888. године, оптуженик овако прича: 'Ј г Теорија казненог права" од Ј. Т>. А. — „Крнвачна одговорност у светлости данашње науке" од др. >1. Р. В.