Branič

стр . 258.

браннч

број 6.

крајева, историја извора је саставни део њен не мање битан за познавање историјског права, но што је историја установа. Боље би било назвати прву оишшим делом , а другу сиецијалним делом, као што чини Врунер (Вгпппег) у Историји немачког права, I, стр. 7. Пухша (1пв^. I. §. 34.) напомиње, да не треба мешати историју Праваса Правним Сшариналш. И једној и другој дисциплини, истина, предмет је исти, ади га оне посматрају са различних гледишга. Прва иреставља установе у њиховом развићу, крешању , друга у њиховом мировању , т.ј. изучава им облик и карактере, одвајајући их од историјског кретања, развића. §• 28. ФилосоФија Права. Од Историје прелази се на ФилосоФију Права, највиши ступањ научне радње на праву. Посматрајући право у његовом историјском развићу, нашем се уму намећу они елементи, који остају општи и стални, константни кроз све промене посебнпх Форама, и које састављају у једну хармоничну делину правне установе разних времена и разних народа. Тако улазимо у право поље ФилосоФије Права, која, и ако увек има позитиван субјекат, како учи најновија доктрина, ипак се не може обухватити у обим ни једног нацпоналног права. Она није ни проста општа теорија, ни проста критика позитивног права, већ се враћа ка првим основима права, изучава му претпоставке и порекло, начин како се оно мани®естује и дејствује у животу, као и његове везе са свима другим облицима социјалног делања. 4 Докле се ФилосоФија права, с једне стране, везује за општу философију , јер ова као наука опште мисли или највиших принципа, садржи у себи идеју о праву; она је, с друге стране крајња генерализација, синтеза правне науке, у којој су синтези различни и прелазни, транзиторни облици спојени, скупљени у оно, што им је заједничко, опште и стално, константно, што је управо њихова идеална страна. Од ФилосоФије Права јако се разликује тако звано ириродно ираво које се схватало као систем апсолутних и непромењивих односа, изведених из човечије природе и сасвим независних од позитивног права; као да какав однос, који нити је остварен нити је одређен да се оствари, може бити право (в. §. 10.). Појам о природном праву владао је у школамадо нашег века, и не може се рећи, да је са свим напуштен. (0 данашњем појму ФшгосоФије Права, осим цитираних дела Филомузи-ГвелФија, испор.: Саг1е, Ба уИа с1е1 <1т(;1:о(2 а есЈ.), Тогто, 1890. стр. XXXIX и даље. — Мћ-а-