Branič

Год. VI.

Београд 1. маја 1899.

Број 9

БРАНИЧ

ЧАСОПИС ЗА ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ ОРГАН УДРУЖЕЊА ЈАВНИХ ПРАВОЗАСТУННИКА У СРБИЈИ

одговорни уредник:

Милан Ст. Марковић , правозаступник

излази:

уредништво:

1. и 16. сваког месеца

Дубровачка улица бр. 18.

УСЛОВНА ОСУДА 1 )

Питање о условној осуди иојавило се до сада више иута пред немачким државним већем, а последњи пут у Фебруару ове године. Док се посланици заузимају за ту установу, указујући, као што тврде, на сјајне успехе у Америци, Француској, Белгији, Луксенбургу и др. земљама, дотле се од стране владе сумња, да успеси у истини постоје. Познато је, да су се први борци за условну осуду из прва надали, да ће сама идеја победити без борбе. У Немачкој се мислило, да треба ту идеју прихватити са пажњом и прве покушаје учинити са малолетним пресгупницима. У том правцу и кретала се реФорма у појединим немачким земљама, јер је уведено условно помиловање, које је вршено од стране правосудне управе у појединим земљама. Но не треба изгубити из вида, да за сада постоји још стање покушаја и испитивања и да се условно помиловање мора сматрати само као прелазна установа. Садање је стахве само за нужду, а очекује свакојако да се реши у опште; питање је само, да ли је за решење сазрело. I. Најрснованији разлози за условну осуду у главноме су негативне природе. Они произлазе из досадање казнене системе : од умножавања кратких казни затвора, од честе примене те казне према малолетним преступ!) По чланку професора Др. Л дојф Вах -а, из Лајпдига, у .„И. Јнг. 21§." од 15. III. 1899. бранич 25