Branič

БРОЈ 1 1.

Б Р А Н И Ч

стр. 497.

ипак једне групе приватно-правних одношаја, које је немогућно било предвидети и регулисати у времену постајаља нашег грађанс-ког и кривичног законика, из простог разлога, што су они производ најновијег времена, и због којих не можемо нашем законодавцу чинити оправдане примедбе, што пх није регулисао, већ морамо то сами чинити. Ти су одношаји они, који су постали услед многобројне употребе елекшрицитеша у модерном друштву. Је ли електрицитет ствар, акојесте: је ли покретна или непокретна, потрошна или непотрошна, може ли бити предмет крађе или не, све су то питања, која мора садањи законодавац регулисатн, ако се хоће да и ови одношаји, који се све више множе, буду правично решавани код судова и других власти. За сада питање о електрицитету, као предмету, којим се заснивају приватно-правни одношаји, интересује само Београђане, у чијој средини постоји Фабрика за произвођење велике количине електрицитета, алн није далеко време, кад ће оно интересовати и целу Србију, ако само имамо на уму Лутерову концесију за произвођење електрицитета помоћу водене снаге на Ђердапу и примену његову на индустријске и друге циљеве. Важно је, дакле, да се и ово законом регулише. Од како у Београду постоји Фабрика за произвођење електричне струје, појављују се често и спорови између друштва за осветљење и појединих грађана, који употребљавају електричну струју за своје приватне потребе. Већина ових спорова потицала је отуда, што су, по тврђењу друштва, власници појединих зграда недопуштеним начнном трошили више електричне струје, но што су плаћалп, теједруштво било принуђено да тражи наплату више утрошене струје. Али и ти спорови имају своју историју : прво су вођени као кривични, власници су оптуживани за крађу струје, па кад је Касац. Суд одлучио, да ту крађе не може бити, претворили су се у грађанске спорове за накнаду штете, и најзад се појавило и питање о надлежноши судова за расправу истих. Последње питање нас непосредно интересује, и поводом једног конкретног случаја хоћемо да расправимо и питање : који је суд надлежан за,расираву сиорова који

БРАНИЧ

32