Branič

БРОЈ 11.

Б Р А Н И Ч

стр. 505.

ИЗ СУДНИЦЕ XXIII. Преиначеае јавне исправе (§. 111. у вези са §. 132. казнен. закона) (Одлука оаште седнице Касац. Суда). Државни тужилац лесковачког првостепеног суда беше оптужио суду Милоша Митровића, општинског писара, из Шишаве, Лазара Нешића, писара среског из Лесковца и Тодора Стојановића, кмета суда општине рупске и то : а) Милоша, што је у општини рупској, као тадањи писар општински, написао пресуду опгптинску, од 15. јула 1893, којом се Милош Јовановић, из Рупља, одбија од свог тражења да Михаило Страхинић, онд. плати му јемствени дуг у 108'70 динара. На овој пресуди оптужени је написао и потписао себе као деловођу као и неписмене часнике општинске, и ако је раније донесена била прва пресуда, 27. маја 1893, по том истом предмету, а по којој је Милошу Јовановићу било досуђено његово право. Ово је оптужени Милош извршио на тај начин, што је преко прве пресуде прилепио чисту хартију, а преко прве и правилне пресуде написао другу. б) Лазара, што је као тадањи срески писар нагнао оптуженог Милоша, да ово дело изврши, и другу му пресуду диктирао, те је Милош, под његовим утицајем, и написао другу пресуду. в) Тодора , што је као кмет суда општине рупскедонео ову другу пресуду, којом се поверилац Милош одбија одтражења, и ако је по истом спору постојалапрва пресуда, по којој се Милошу то право досуђује. Оваким својим поступком оптужени : Милош, Лазар и Тодор створили су себи кривицу кажњиву по §. 111. у вези с& §. 132. казн. закона. Према томе државни тужилац тражио је, да се сви оптужени осуде на казну по наведеним законским прописима, као и на плаћање свију трошкова. Оптужени Милош признао је своју кривицу, а оптужени Лазар и Тодор нису признали, да су ма шта по овом оптужењу радили већ их оптужени Милош терети само из мржње и заваде.