Branič

број 9 — 18.

б р л е и ч

отр . 507.

нени закон, ту преовлађује казнени карактер и ако су у овој кривичиости у питању интереси трећег, ненодобног. Овде сад немамо посла само са одредбом о заштити, која ће наћи примене у нашој земљи, кад је реч о неподобним туђинцима , ту нам се већ појављује казна. Али претпоставимо, да је пресуда донета у туђини. Какво је дејство ове кривичне иресуде на подобност онога кога је она поправила иретпостављајући да је реч о старатељству којим се управља. у његовој суштини по белгијском закону, а као такво мп сматрамо старатељство каквог белгијског малолетнпка. Ако је осуђени белгијски држављанин, ми не би могли допустити да његова подобност буде тиме измењена у нашој земљи. Подобност Белгијанца мораће се цениги по нашим законима и по пресудама донетим у нашој земљи сходно налиим законима и изгледа да се на туђинске пресуде може позивати у овом погледу само онда кад оне долазе од судова чија је надлежност неспорна у очима белгијског законодавства, и по основима које он допугата с погледом на право надлежности ових особних судова. Допуштајући, да је надлежност туђинских кривичних судова утврђена, да се примене казне чисто изречене Белгијанцима, који су повредили казнене законике у туђини, извесно је да њихове пресуде посматране нарочито као кривичне пресуде, не могу бити извршене у Белгији. А. да би се могла признати дејства, у колико би отуда долазиле измене подобности осуђеног, требало би по правилу да је реч о судским пресудама које су изрекли судови његове отаџбине. Према томе постоји сагласност у томе што се усваја, да неподобности, које су једно лице задесиле као казнене иду за њим, ако је оно на њих осуђено осудом изреченом у туђини Неки писци, као Бар 1 ), иду чак дотле, да поричу сваку надлежност другим судовима сем народних, да решавају о грађанској тужби питања која се тичу личног 8*а1;и8-а н. пр. подобности и породичних односа. Ми ћемо ићи тако далеко, и овај систем је у Белгији у несагласности с правилима, која је потврдио закон од 25. марта 1876 о грађанској надлежној надлежности. Треба признати да би ово било врло строго. јер принудити супруге туђинце, који живе у Белгији, да се обраћају судовима свога народа, значило би у практици одрицати им у извесним случајима потпуно приступ судовима, другим речима то би значило отказ суђења. Али ма како било у основу се неби могло допустити, да се стање и иодобност Белгијанца може окрњити у Белгији туђинском пресудом изреченом у кривичном предмету. „Приз-

') Теопе ипс! Ргах1з (1ег ш(;егпа1;1011а1еп Рпуа(;гесћ(;8 к. II. е. 235.