Branič

број 9—18.

б р а н и ч

стр . 509.

сматрати ни за шта више до за шупљу Фразу. Ко пак у једном злочинству хоће више да види. а не само просту погрешку извесне личности, за коју се мора испаштати; кога не може задовољити за учињено дело сама казна; ко прати развитак какве противзаконе радње од најдубљег почетка — моћи ће оценити важност ове реченице. Само онда-, кад добро познајемо узроке извесЕШХ појава, наћи ћемо и лек за њихово уклањање. А да су нам они потребни против ове болести друштвеног живота, што се злочинством назива, нико не може посумњати, ко посматра како се нагло умножава број злочинаца, коме се тегако на пут стаје. Број њихов попео се постепено од 103,1 осуђеника на 10.000 пунолетних становника немачког царства у 1882. години на 124,3 у 1897. годиеи, што чини повећање од 20,6%, које се не даје објаснити ни неколиким новоуведеним законима ни оштријим извршењем постојећих. Овом повећању наклоности становнигнтва ка злочинима мора се стати на пут. Као што показује умножавање злочинстава и иовећање броја раније осуђиваних и непунолетних лица, наше законодавство није подобно, да томе на пут стане. Добро би урадили, кад би метнули похлопац на бунар, пре него што дете упадне у њ, и кад би се поучили и поклонили напредцима медецинске науке, чије је старање све више и вигае упуђено на то, да не лечи само болести, него да им по могућству и развијање сиречи. Неопходна погодба сваког истраживања са извесним опредељеним циљем јесте знање истинских побуда, а то није лако код кривичних дела. При бескрајној сложености погодаба, под којима се злочинства догађају, изгледа да је иробитачно пре свега уочити узроке, који су најпростији, као пјто је пијанство (аИшћоћшзвћгаисћ). У једном предавању о пијанству и злочинствима држаном на скупу берлинског друштва против употребе јаких нића објашњаваше Кропе 1 ) још 1883. године: »Од злочинстава против тела и живота све лаке и тешке телесне повреде, нехатне телесне повреде с малим изузецима готово све, убијство без предумишљаја и нехатно убијство, своде се на прекомерну употребу алкохолних пића. И при убијству, у врло много случајева, пијанство је узрок злочина. Кривична дела управљена против имовине имају надаље узроке готово без изузетка у тренутној или трајној материјалној беди. Ову је беду пак проузроковао у 80/ 7 ,, случајева сам учинилац или његови ближњи сродници. А узрок ове беде готово је у пијанству редовно. Кривичним делима управљеним против морала, било силовање или блуд са одраслима или децом, узрок је

Ј ) Цитирано код Вера. Лге ТгипкзисМ ипЛ гћге АЂгиекг. Беч 1890 ст. 45