Branič

стр . 516.

б р а н и ч

врој 9 —18.

место, биће ова жалосна слика постојана. Она је дала повода Хајму, 9 ) свештенику казненог завода у Вердену, да наведе речи: »Закон о иразничном одмору, овакав какав је врло је мали дар." Од пре неколпко годпна појављује се у криминалној статистици немачког царства сваке године по један извесан позив поред обраде разних врста нозива, да би се што дубље проучило. Не могу приписивати овом проучавању по на особ велику вредност све докле год се избирају за проучавање такве врсте наука, као што су оне, које су до сада проучаване: лекарске, правозаступничке, учитељске, које се ни у броју злочина особито не појављују, нити се из њих пак може очекивати какав психолошки, интересантан облик кривичних дела. Много се више уздам у проучавање кривичних дела: крчмара, служитеља, блудница и сличних врста позива. Но у томе је учинило службено статпстичко одељење добро. што је саставило кривичност ђака 10 ) у 1893. години. Тешко да би се могао наћи какав сталеж у тако повољном положају, као што је живот ђака у време ђаковања. Готово сви пореклом из образованих иородица, одрасли под утицајем и е пуним познавањем етичких појмова, већином безбрижни с погледом на свој опстанак — да се још у напред спрече сукоби са кривичним закоником, где би се нашле повољније погодбе. Па ипак је врло велики број кривичних дела, која су ђаци починили; од 42.000 слушалаца универзитета осуђивано је кривично 350, што значи 83,3 на 10.000, дакле тај број у односу према целокупном становништву Немачке износи 121,9. Истина при том се сме узети у обзир и та околност, што је доба ђаковања оно доба, у коме је врло велика склоност, према искуству, ка грешкама против закона; с друге стране долази као отежавна околност, што крпвична дела против имовине, која чине 46% свих кривичних дела и преступа према царском законику 11 ), нису овде готово никако заступљена. Види таблицу VIII. на 517 страни Бројне разлике ове две последње врсте кривичних дела против општих склоности становништва ка кривичностима тим су видније, кад се запази, како се ова разлика изједначава код свих кривичних дела; и преступа, у којима „младићска жар, <( како се улепшавајући изјашњава објашњење у царској статисци , прекорачује границу казнено правну. Нарочито је потребно нагласити

9 ) НиЈЈО Нејт. сИе јппдзГеп ипЛ Аге аИезГеп УегђгесМг. Верлин 1897. стр. 90.

10 ) Статистика пемачког царства N. Е. Свеска 77. II 7.

и ) Статистичка годишња књша немачког чарства XVI. Преглед V.