Branič

дроЈ 9— 18.

Б р А н И Ч

отр. 5'27.

ћесарска дуката каиаре и уговорио термии с њиме кад свиње да има дотерати и нредати му, који на уречено време свиње по погодби својој дотјера на погођено мјесто, а купац се иоиишмани и нехте свиња узети, на које ну продавац нехте дати узету капару а овај га преда суду тражећи да поврати капару и суд их пошље с цедуљом на свињарске трговце да им они извиде распру и трговци нађу за ираво иолу да му врати наиаре , а иолу да задржи што је свиње гонио, на коју су пресуду оба пристали и контено намире се. VIII. Боја Савић из Цикота ове Нахије тужио Марију почив. Ђорђа Младеновића из истог места да је почив. Ђорђу мужу њеном продо једног вепра за 23 гр. и 20 пр. пак да му није платио. Обтужена непризнала изговарајући се да јој почивши муж њен није казао, но тужитељ се зануне душом да му је дужан осто и она му плати. IX. Алији Ашеровићу циганину из Крупња ове Нахије јошт за турског владјенија отргне се коњ испред куће и побегне, кои је прошао иоред куће Деспота Ђурића из Церове ове Нахије, чујући пак Алија да је прошо поред куће Деспотове, потвори на Деспота да га је он прикријо и потражи од њега да му га плати претећи му да ће га предати у Зворник турском суду, иак да ће морати дупло платити и апс трпити. Овај се отрицо и изговаро да није нити да зна за њега, но кад овај пође у Зворник он изиђе пред њега и да му 100 гр. бојећи се и ирав турског суда сада иак преставио је тужбу на истог циганина тражећи да поврати паре дате циганину и к тому јошт доведе у суд Јевту Мијаиловића, Попа Панту Крстпћа и Аврама Гавриловића, који су посведочили да он за коња није знао. Обтужени циганин захтево да му се Деспот закуне да за коња незна, пак да ће му повратити паре. Поменути Деспот на захтевање циганина закуне се да незна за коња нити да је игда за њега знао и овај му одма паре новрати.