Branič

отр . 546.

б р а н и ч

врој 9—18.

без обзира на коју се још за дуго времена ова иаша установа неће моћи изучавати. Пре неколико година г. Јоваеовић је прегао да прикупи у књиге своје радове растурено по листовима, те је тако 1896. изишло његово дело Историски развитак Сриске Задруге, са додатком: Приносци за Историју Старог Сраског Права (Београд Штампарија Св. Николића, в. 8°. IV. 188.) Од ових ириносака штампани су 1896 године: Логотети у цркви и држави српској, Уредници листа и правила, Ред париичења и бесилатно суђење у старој српској држави, Сабор себара. Ко је од народа долазио на старе српске саборе? и Меропси, раја, кулучари. У књизи која је пред нама и која је недавно изишла нродужење је ових приносака, те у њој пред собом имамо : Доказна средства у старом сриском казненом аравосуђу (1—50), Метање анатеме или »иравити клетов " (51—69), Отмица и добегавање женскиња (70'—85), Заштита девојачке невиности и иодмлатка (86—95) Мртва шиба ио судској иресуди (96—102), Помама у судској оцени (103—115) и Аграрни односи иод Турцима (116 —119). К свему овоме нридат је на крају, „Листак", у ком су: Бели Мехмед кнез од Заалања (1 "23—138) и Оиштинске ирилике (139—156). Поједини од ових радова означени су у примедби као да су из саставка »Примери Старог Српског Правосуђа«, који нам у целини још није познат, али који ће ваљда такође угледати света. Жалити је што писац није ове своје радове пропратио каквим предговором, у коме би нам казао: који су од ових радова и где раније штампани. Тиме би се учинила једна услуга и читаоцу, а нарочито приказивачу, који би онда могао чинити упоређења између раније објављених расправа и овог њиховог последњег деФинитивног облика, и који би уз то могао лако утврдити: колико је писац у овој књизи водио рачуна о расправама које су о овим предметима писане последњих година, ма како иначе да их је мало. Овако он то мора да истражује сам, а то увелико успорава његов рад, и онемогућава му, да одмах донесе деФинитивну стручну оцену; С тога се и ми морамо за сад још уздржати од ове; што нам међутим ни мало не смета. да нашим читаоцима најтоплије ирепоручимо ову књигу, у којој ће наћи много брижљиво п^зибране правно-историјске грађе и многи посредни упут за појимање правног духа нашега народа па и за његово разумевање закона. Постараћемо се међутим, да у што скоријем року донесемо исцрпну критику ових радова.

Миловановић Јов. С. хон. наставник трговин. гграва у држ. трг. академији, Право Трговинско, за уиотребу ђака држ. трговинске школе, као и трговаца и иравника