Branič

стр. 388.

в р а н ii ч

број 9 —18.

сао ове ријечи доста широк, иотиуним би се правом ријеч могла употребити и за оио, што не достаје или не достиже при какву било плаћању. И ово би било, без икакве натеге, посве природно. Ми нигде ту ријеч не запазисмо у нашој правничкој књижевности у томе смислу, — не сретасмо је шта више ни у познатој »ЈшчсИбсћ-ро1Шзсће Теггшпо1о§Је с * од 1853 год. ла ни у познијим далматинским изводима те књиге (ни у Петрановићевој од 1862, ни у оној Матице Далматинске од 1872 г.). У имовииски је Законик она била нримљена унраво у смислу недоплаћене своте. Мислимо да би се недостиж могла слободно примити и у јавно право, особито у Финансијску. струку, за АеГГсп, — и била би згодна. Пошто је говор о плаћању, неће бити згорега поменути онде две ријечи чисто народне за које се такође не сећамо, да смо их видјели у правничким списима; то су: доплата 1 ) и отнлата. Доплата је оно, што при намиривању рачуна између двојице имаоника, она страна, чији је дуг према другој крупнији, даде овој, да би им се тиме рачуни изравнали. Према томе, и оно што се у рачунима називље за 1с1о, не би можда било неумесно, том ријечју окрстити. Отплата је пак оно што се даде на рачун (а кошр!е) каква дуга, као делимична намира. Ова се последња реч не срета у Вука, а у Црној смо је Гори лично слушали. И доалата и отилата уђоше у Им. Законнк. Постоиица. Прогон. Пут. Ове су три ријечи управо народне. Оне одговарају римским Иег, ас1ш, ^га. Оне, како је познато, падају у појам послужја (зегкИиз). Од иостоиице па на дал.е, право се прелаза преко туђе земље све вшпе проширује, тако да је иут (гла) најопсежније право (чл. 856 Им. Зак.). Ријеч иостоиица има на неким местима, у Прној Гори, и свој дуиликат стоиник , али се чинило да није од користи узимати га у законик. Плод. Дохотци.

*Ј Ова се реч, у овоме смислу, у осталом сретајош у XVI. веку. »Има порти доилатити дуг ки има с госиоднном« (1545). Моп вгаа1, стр. 147., цит. у Речнику Југосд. Академије.