Branič

стр. 394.

б р а н ii ч

број 9 18.

у ту категорију. Може лш ко помислити да ми овдје поступисмо против свога сопственог руководног правила због какве несмотрености, или шт 1 оно веле од обијести ? Ми то учинисмо управ од невоље: потреба нас је неопходна нагнала на те измјене, али се бар носгарасмо да то буде учињено у најмаљој мјери. Пошто потреба и закон ломи, питање је тек у томе: јесу ли измјене, у овоме случају, оправдане, а ако су, јесу ли згодно изведене ? Изврнимо ред, те почнимо ријечју дужник. Познато је: ова ријеч у жпвоме народном језику има два значења: она одговара не само с1еШог-у, него се њоме означује и сам сгесШог 1 ). И овај се чудновати појав двојног значења не срета само у нашем језпку, нпти само у кругу правних појмова. Прије свега, једнак појав сретамо и у другим словенским језицима, ако не одемо дал^е простог народног говора. И у њима се такође једном истом ријечју означује и онај који је дужан, и онај коме се дугује. То се исто може означити и у просто народном њемачком језику, гдје се опет и носилац права и носилац дужности називају једном ријечју: ЗсћиШпег , — јер глајбилер није народни, него умјетно-књижевни производ. Појав је тим чудноватији што су носиоци о којима је ријеч не само посве различнп, него су међу се и темељно супротнн, а к томе, они се налазе у кругу једноврсних прилика и послова, те се постојано прате. А да се слична чињеница може срести не само у правним него п у другим круговима друштвеног живота, доста нам је привести познату опће индојевропску ријеч гост, Оаз1:, ћоарез, оврИе, ћб1е и т. д. која исто тако означује оба аутитетична лица, т. ј. и онога који је у гостима и онога који га угошћује. У Француској се књижевности покушало да се умјетним начином направи диФеренцијација ријечи ћб1е, назвавнш угоститеља „Атрћу1попот, а али без довољна успјеха").

х ) Рјечник југосд. Акад. (II. стр. 913., стуи. 2) ријечи дужпик додаје оба вначења ЛеШог и кгеЛИог. За нрво значеае, које је и иначе свакому иознато, има нотврдних примјера више него их и треба. За друго имамо их седам, од којих најстарији дониру до 1399. год. 2 ) Ово би учињено на основи познатих стихова у Молиеровој комедији »I/ Атрћу^иоп«: