Branič

стр. 396.

б р а н п ч

број 9 — 18.

латински израз сгесШог без икакве измјеие, а с незнатном измјеном и ријеч ЛеЂИог 1с1ећ1;ог). Правници сдовенских* народа, исто као и њемачки, задржаше ријеч дужник њено значење ЛеМ1ог — а, за појам пак сгесШог — а и они, као и Шијемци, преведоше дат. ријеч сгесШог, исто оиако нетачно и механично: иегИе1 (чеш. ),и>ГегхусГе1 (пољ.), вјеровник и поверидац (хрв — срб.). Само руски правници, којп доджнпка већ од прије бпјаху сведи на једно и то прегежније значење дебитор — а, ту недавно, угдедавши се ваљда у Индезе, попримише у писмености, и без сваког пријевода, саму ријеч кредитор (кредитортз). Не удазећи ни најмање у оцјену изабраних ријечн, наведени нам цримјери показују да сви данашњи културни народи, нетом почеше узакоњавати имовинско право, постарагпе се да, за сваки од два главна носиоца „облигације" буде у гим законима и посебни назив, па било то раздвојачењем двозначне ријечи, или примањем нове; било из старијега домаћег, било чак из туђега језика. Могосмо ли ми, приједнаким придикама, придржати двозначност ријечи дужник ? Јер, како да се у погдављу о тако званим обвезама, гдје се сваки час сретају онај који дугује и онај кому је дужан, и то сваки од њих са својим особитим правима, дужностима, у својим особитим приликама и положајима, како, велимо, да се, без големе збрке, означе та различна права, дужности, положаји и т. д. кад сваки од тих лица нема, према својој улози, и посебни назив, него се оба једном истом ријечју означују ? Јасно је дакле да је прво питање: је ли диФеренцијација двозначне народне ријечи дужник нуждна или није, тиме ријешено, и то у потврдиом смислу. Не остаје него се постарати да се то изврши згодним начином, с мјером, с тактом. Прије свега, што се с1е1>Иог--а, тиче, посао је веома дак. Нема него просто задржати стари назив дужник, тим више што је и до сада у тој ријечи, од њена два значења бидо претежније управ ово. Тако, виђесмо, поступише и законоше других народа. Ади што са кредитором ? Овдје нам треба одмах изјавити да се у избору нди одређењу назива за појам о коме је ријеч, ми не мого-