Branič

БРОЈ 9 — 18.

Б Р А Н II Ч

стр. 357.

ф

г8>

бија неправилно развијала за овнх 15 година услед раздора у Краљевој кући. Услед те појаве и долазиле су ваздашње трзавице, као узрок изненађењима, која је Краљ често морао да чини силом околности, а врло често и преко Своје воље. Краљ је осећао потребу, да тим изненађењима и неправилностима у владавини учини крај деФинитивно, те да се једном и у Двору државна политика управља према државним потребама, да се кућа Краљева и Његова породица одвоје од политике, и остану изван политичке дискусије. То је могао Краљ да постигне само тако, ако узме Себи жену, нрема којој би одиста имао осећаје најискреније и најдубље љубави, и жену, која би већ била упозната са приликама у Србији, те да се тиме избегну све будуће тешкоће и трзавице у Краљевом Двору. Краљ је познао Своју Вереницу још као дворску госпођу Своје Мајке, и имао је прилике да је уочи као жену ретких врлина и по интелигенцији, срцу и узвишеним осећајима, и по њеној природној скромности. Од тога доба Он је заволео г-ђу Драгу чистом и безграничном љубављу; и још тада решио се, да само њој поклони Своју руку. У својој скромности г-ђа је Драга чинила све могуће покушаје да одврати Владаоца од овог корака, бојећи се да не дође у сукоб са родитељима и политичарима, који овај корак не би одобрили. Одговор Краљев на све њене молбе и наваљивања, био је увек један исти: »Ја Вас толика волим и толико поштујем, да никада не бих поискао Вашу руку, да нисам решен да успем, макар се борио са целим светом па и са Вама (( .

ф џ . Ф