Branič

28*

број 9—18.

б р а н и ч

отр . 419.

исти суд, у том баш наведеном иримеру иротивно § 90 грађ. суд. пост. и § 627 грађ. зак. одлучио, да се отказ иуномоћства. може и сведоцима доказивати II Као и да је под истим стањем ствари донео две сасма разлучите одлуче, што за иас изгледа ненојамно, г:ао кад би нам неко тврдио, да је корњача у могућности да лети, а ласкамо себи да не оскудевамо у познавању наших законски норама. 2. Решењем се ниште или оснажују јавне продаје, дакле, вели г. Поповић, расиравља се главни иредмет грађанског сиора. Главни предмет грађанскога спора није овде сам акт вршења продаје од стране извршне власти, већ је главни иредмет иотраживање иовериоца од дужника средством државне власти — наилата. — Сам акт продаје, то је чисто Формална страна, која ни најмање не засеца у главну ствар. Баш и поништајем продаје не губи право поверилац тражити наплату из оног истог имања, сем случаја кад је покренуто питање о својини, када се развија чисто грађанскоправни процес, и где престају одлуке судске решењем већ пресудом. О свему овоме довољно је прочитати § 501. грађ. суд. пост. и тамо наведена законска наређења. 3. Решењем се врше убаштињења и пренос тапија, односно интересована се лица од тога одбијају, дакле вели г. Поповић, расиравља се главни иредмет. Акт убаштињења н пренос тапије то је чиста воља сопственика извесног добра. Да једно лице неби могло бити узнемирено у уживању свога добра, законодавац му је казао, треба да се убаштини и судом утврђену тапију да добије. Судска радња оснива се на потврдама општин. и иолициске власти које утврђују сопственост имања дотичном лицу. Има ли овде у радњи судској расправа каквог процеса? Нема, јер процес не постоји, а појавили се какав протест са датама, суд престаје са потврдом и отвара грађ. процес. Пажња судска том приликом на тач. 4. §. 471. грађ. суд. пост., законодавно решење од 7 марта 1858 г. ВН. 284. и т. д. то су законска изискивања, да се доцније неби појавила каква спорна питања на штету овога или онога. У ствари сурадња судска не додирује главни предмет, већ своју одлуку базира на потврдама претходних власти, које опет потврђује на основу лич-