Branič
отр. 606.
б р А н и ч
број 19 —24.
требао да буде дредмет напада, није постојао у тренутку самога напада. Као што се из ова два примера види, консеквенције субјективне теорије воде до абсурдности, те би готово свако даље доказивање о њеној погрешности излишно било. Но ми ћемо се ипак мало више позабавити овом теоријом већ и с тога, што је она нашла својих присталица и бранилаца. Први представник ове теорије је немачки криминалиста Бури,') коме је се придружила и општа седница немачког највишег суда (Ке1сћ8^епсћ1;-а) од 24. маја 1880 године. Ово мишљење има приличан број својих заступника и бранилаца, као што су: Хелшнер , 2 ) Јанка, 3 ) Ламаш 4 ) и још неке криминалисте. Ми ћемо сада навести неке главније разлоге заступника ове теорије, а затим ћемо изнети и своје мишљење о овоме питању, па ћемо оставити читаоцима да сами пресуде, које се мишљење више приближује истини. Као доказ за основаност своје теорије наводе њени браниоци следеће: „Покушај је увек плод заблуде односно последица, које ће наступити услед предузете радње, т. ј. покушај је резултат погрешног мишљења, да је радња, којом се жели да оствари намера, сходна или подобна: међу тим се она показала као иеподобна. Радња, која се предузима ради постигнућа извесног успеха, може бити у опште или само подобна или неподобна,т.ј. или је каузална или некаузална, а не може никако бити мање или више некаузална. С тога је веома погрешно правити разлику између апсолутне и релативне неподобности средстава или предмета. Покушај се у опште састоји у изражавању злочиначке воље, а ова је изражена и у тзв. неподобном покушају. Објективне стране кривичног дела у опште и нема код покушаја. Па, пошто се сваки покушај састоји у заблуди односно каузалности предузете радње, то ова заблуда не може бити довољан узрок, да се поједини случајеви покушаја не казне".
V. Вигг, ВеНга^е гиг Тћеопе <1ев 84га&есМз ип(1 гит 84га%е8е1;2ћисћ 1894.
2 ) НтзсТтег, Баз ^етете <1еи(;8сће 81га&есћ(; I. 1881.
3 ) Јапка, Г)а8 6з1егг. 81га?гесћг, 1890. (хрватскн превод дра. Шидовића).
4 ) Еаттазсћ, ^ХеИзсћпЛ №г сКе Ј* е8ат - З^га&есМз^ГваепзсћаЛ, В(1. XIV. 1894.