Branič

стр. 738,

б р а н ii ч

број 19 — 24.

На стр. 223. вели, да је тежња за још већом самосталношћу учинила, да је жена поред мираза могла иматп гез ех1;га с1о1;ет сопв^^и^ае; те се гледе тога позивље и на „9. Сдб.., V., која гласи: „БоИз 1;иае ро1;о1гет саизат тадчз еззе сопуепК;, диат герићНсае, сиј роз1;еа Јс1ет тагИиа оћпохјиз Гас1,из езН" На стр. 225. набраја изворе, како он вели, за одредбу : »СопаИо ап1е V. ргор1ег пир1аз" међу осталим л 9. 10. СоЛ., V., неразумљиво је што значи оно „9. 10.," је ли се г. иисац мислио позивати само на конст. 9. и 10. из С. с1е с1опа1;шпЊи8 ап1:е пир"Нав 5. 3., које су по свом садржају и опсегу доста незнатне, а не на читав овај титул или он мисли на нешто другога; осим на „9. 10 СоЛ., V., З.; а позивље се г. писац на СоА, V, 11, 12, И, 17, а и јоште 10 Новела; наслов Сос1. V. 12. гласи: „с1е јиге с1оМшп," а Сос1 V. 17,: »с1е герићНз е"1 јисНс1о с1е тогјћиз вићШо.® На стр. 236. нма цитат: 8ропс1е8пе 1е геаШигит ђопа гтриђеггз, 81 Гпјта риђеНаГет Гтриђез АесеззегИ (18. ИГд., I, 8.Ј," 1. 18. Б. с1е сГпазЈопе гегит е! ([иаН1;а1е 1. 8. не постоји јер тај титул има само 11 уломака. На стр. 238. говори о в Позакоњењу " те иризнаје, да је позакоњење уведено за право тек после Константпна; а ипак наводећи изворе, на темељу којих он то говори, наводи међу осталима: Сагии, I, 65. — 1%.; I, 6. — ... На стр. 243. вели: „ Тај њен особити карактер т. ј. карактер очинске власти : и дао је аовода, да је Једни идентификују са својином (195 § 2. ОГд., 1.. 16) а други са државном, иолитичком влашпу, аоч"м она има извесних карактерних црта и једне и друге (215. 01д., Т, 16) ." Није исгина, да 1. 195. § 2. 1). с1е уегћ. з^п. 50. 16. идентификује очинску власт са својином: дотична ставка гласи: „Ра(;ег аи(;ет ГатШав арре1а1;иг, сјш 1п с1ото <1от1тит ћаће1;; гес1;ес[ие ћос пот1пе арре11а1;иг, циату18 (Шит поп ћаћеа!;" 1. 125. Б. еос1. пак гласи: , Ро(;е81;а1;18 уегћо р1ига зј^тДсаШиг: т регзопа та^чаГгаГиит јтрегјит т регзопа Пћегогит ра!т1а ро1;е81;а8, 1П регзопа 8егУ1 с1от1п1ит к , даље не говори о ра1;гја ро1;е81;а8. На стр. 245. говори о том, у колико би се ГШоз ГатШав могло узети за очеве сасопственике у породичној имовини , те се иозивље на ОаЈиз, I, 157., где се говорн о ГиГеН тиНегит. На стр. 258. говори о манциииум-у, те се позивљена: СаГиз, I, 116—123, 138—Ш; II, 86, 90; III 163. — § 3. 1из(., IV, 3. Шр., XI, XIX, Раи1., V, 1 ." Носље каже, да у јустинијанском праву није било више манциппума; што има дакле „§ 3. 1пв1., IV, З к посла са манципиумом. § 3. 1. с1е [е^е АдиШа 4. 3. гласи: »Ас пе 18 ^шсГет ћаз 1е§-е 1епе1;иг, ди! сази осс1сШ:, 81 тос!о си1ра е1из