Branič

број 19—24.

в р а н и ч

стр. 043.

2, кад је снор о синору између појединих општина, без нризрења на вредност предмета; 3, о накнади штете због порушеног уговора о спреги; 4, распра о стоки, кад је случај да се она помешала или да се ко упозна у стоку; 5, распре, које би се породиле о деоби ортака у почасним радњама —- § 47. трг. зак. 6, расаре при деоби имања између задругара у колико би се само њих тицало." Ова надлежност избраног суда има се сматрати као аринудна а не вољна, јер као што је напред речено: код ове принудне надлежности није потребан пристанак свију парничних странака него је довољно да само једна странка затражи избрани суд, и власт је дужна да му га да, без обзира на то што противна странка не би пристала; пошто је за ове снорове апсолутно искључена надлежност свију других судова у држави, и пошто су исти потчињени под искључну надлежност само избраног суда; а кад би се донустило власти да она и за овакве спорове одбија тражиоца избраног суда и упућује на државне судове да државни судови претходно пресуде о иостојпњу иотрице, или иостојању синора, или иостојању уговора сиреге, или иостојању здруженог стања и т. д.; онда би овај потражилац избраног суда остао без суда у држави; пошто му се избрани суд не да, а пошто је уз то искључена надлежност осталих судова. Власти су оваквим питањима свагда одбијале потражиоца избраног суда, кад би год противна странка изјавила: да не иристаје на избрани суд за што не признаје иостојање иотрице, или иостојање синора , или иостојање уговора о сиреги, или иостојање задружног стања и т. д.; јер су власти држале, да претходно треба државни судови да утврде постојање правног одношаја између парничних странака, на пример, постојање ортаклука, постојање задруге и т. д. а избрани суд има само да изврши деобу. Овим својим тумачењем наше власти иоништиле су у основу ону жељу и тежњу^законодавца, коју је исказао у § 434. закона о поступку судском у грађанским парницама, где је законодавац јасно и одређено изрекао: да ће поменутих шест спорова свагда судити избрани суд; а тај основ је поставио законодавац за то, што је добро познавао правне прилике и односе свога народа, 42*