Branič

број 5 и 6.

на.црт закона

стр . 493.

суда, а парницу дотле продужити, док се властодавцу отказ не саопшти. Чим адвокат прими пуномоћство за заступање, мора, у стварпма хитним, отпочетн одмах посао, а у осталим стварима, према природи спорнога предмета, најдаље за један месец дана. Чл. 51. Адвокат је дужан, од времена на време, свога властодавца о стању повереног му посла извештавати, а нарочито о свакој изреченој пресудп по парници. Чл. 52. Адвокат, ако му није нарочито забрањено, има право, на одговорност свога властодавца, себи заступннка поставити у случајима где би спречен био; али такав пуномоћник мора бити адвокат. Чл. 53. Адвокат мора својеручно потпотписати сваки акт који је написан у његовој канцеларији, а има да се преда суду или власти, или да служи за доказ о праву или правном односу. Чл. 54. Адвокат, кад се прими заступања, дужан је саставити нротокол о предмету спора. Ако је властодавац тужилац, у протокол треба забележнти сва доказна средства, све што му је од важностп за снажно и уредно заступање повереног му посла. Ако је властодавац тужени, адвокат ће најпре исписати тужбу, па онда у протокол забележити све што је важно за одбрану. Овај протокол треба властодавац, ако зна писати, да потпише, а адвокат је дужан прегшс тога протокола својим потписом утврђен, дати своме властодавцу, ако овај то захте, а ориђинал.при себи задржати. Ако властодавац не зна писати, потппсаће га адвокат, а он ће ставнти крсг поред свога имена. Овако написан протокол, ако га је властодавац својеручно потписао, пуноважан је доказ за све односе између властодавца и адвоката сем награде за заступање. (Чл. 122). Чл. 55. Ако би адвокат пропустио саставити протокол, те би се властодавац потужио, да је какву околност или доказно средство на његову штету пренебрегао у парници, или да је погрешним начином од цротивне стране наведене околности признао, па би се парница о накнади штете због тога породила, то ће се све противу њега, а у корист властодавца претпоставити. Оспм БРАНИЧ 32