Branič

стр . 520.

б р а н и ч

број 5 и 6.

један хектар земљишта извесне каквоће има довољно прихода да плати 4, 3, 2 или 1 динар пореза на годину. А у пореским системима такве су претпоставке допуштене, јер, поменућемо и овом приликом, у њима нема ничега савршеног, те се често ваља за,ловољити и с приближном тачношћу. Питања може бити само у томе, да ли се какав облик пореза да усавЈзшити и да ли је у одређивању пореског објекта постигнута сва тачност која се може постићи без великих трошкова по државу и непријатности по пореске обвезнике. Да видимо, да ли је то постигнуто у нашем порезу на земљиште. Порез на земљпшта првог реда не одређује се према приходу већ према вредности т. ј. капиталу који то земљиште представља. Ово је дакле, порез на капитал, облик, који је вредно споменути већ и с тога, што је врло редак у нашем пореском законодавству. У првобитном закону од 22. апр. 1884 и овај се порез одређивао на основу претпостављеног прихода, али су неједнакости у распореду нореског терета код земљишта овог реда врло јако падале у очи. Очигледно је било даније право да се на какав београдски плац плати исти порез који се плаћа на плац исте величине у таквој варошици. Земљишта другог реда плаћају порез на приход, који се претпоставља да имају према својој величини и каквоћи. За мерило каквоће узете су три биљке: кукуруз, пшеница и винова лоза, и закон претпоставља да су најбоља она земљишта где се једна од њих »сеје или се може сејати«, т. ј. где може да се посеје, да сазри и да се пожње. Ова закона претпоставка тачна је само у толико у колико се сматра да су ова земљишта боља од других за пољопривредне циљеве; али тим што се њом у исто време претпоставља да сва та земљишта имају, приближно један приход, и да с тога на њих треба ударити исти порез, она је извор врло великих неједнакости. Несумњиво је, да између свих тпх земљишта на којима се једна од поменутих биљака може »с успехом« одгајити, постоје огромне разлике. А те разлике долазе на првом месту од неједнаке плодностп. Тако н. пр. исту количину жита не доносе земље у равници и земље по брдима. Из дискусија скупштинских од 1884 год., а не може се порећи компентенција наших скупштннара за ове ствари, излази јасно, да разлике у плодности има често као 1 ирема 10, т. ј. да има земаља