Branič

број 7 и 8.

о порезу на приход

стр . 571.

Овим одредбама закона о непосредном порезу, ваљало би додати и ону из чл. 46 закона о таксама, [по којој би пореско одељење имало ирава да изврши преглед свих хартија код онога, за кога има разлога да посумња да је пријавио сва своја примања.] Можда ће неко приметити, • да је у нас мало новчаних капитала, и да с тога не би требало спречавати њихов развитак одвећ великим порезом. Истина је да тих капитала има у нас врло мало, али при свем том, они не засЛужују да их порез штеди. Јер према разним ступњима цивилизадије новчани се капитали разно употребљавају. У земљама са свим назадним, где нема никакве трговине и где је безбедност врло мала, људи који имају новаца чувају га при себи, остављајући га на какво сигурно место. За овај капитал зна само сопственик или и најближа околина, те се може узети да и не постоји *као порески објекат. У земљама на највишем стунњу цивилизације новац се обично Ј -лаже у трговачка и индустријска предузећа, или у што друго, али увек продуктивно. Капитал, овако употребљен, није тешко изнаћи као порез. објекат, али га ваља поштедети, јер од таквог капнтала имају користи не само сопственици, већ и цела земља, пошто се њим потпомаже развитак целокупне економске снаге народа. У земљама које стоје у средини између ових двеју, где кредитне установе нису разгранате, али где је безбедност доста велика и правни односи међу грађанима тачно одређени, новчани капитал даје се обично на зајам приватниМ лицима. Од тих зајмова имају користи само они који их чине, јер за то вуку добар интерес, а дужници их унотребљавају непродуктивно, на задовољење тренутних иотреба, те кад дође рок плаћању, морају се изнова задуживати или продавати своје имање, ако га имају. И тако то иде до коначне пропасти дужиикове. Ако у земљи број таквих дужника постане велики, стање је болесно и држава се мора побринути да стане на пут стварању тога економског пролетаријата. У овај последњи ред долази наша земља. Ето на што се код нас употребљавају обично новчани капитали, и ето зашто их треба штедети много мање, но у каквој другој потпуно цивилизованој земљи. Има једна врста тих зајмодаваца, који заслужују најмање призрења, а који, у самој ствари, плаћају не-