Branič

број 7 и 8.

о порезу на приход

стр. 585

околности (као број и плата момака и помоћника у радњи, вредност матернјала, и т. д.), које утичу на величину зараде, Осим тога ваља водити рачупа и о врсти радње да би се могло контролисати у колхјко је тачан одиос нзмеђу горњих околности и зараде. Тако, јувелирнма није нотребно нн много момака ни великих иросторија за обављање њихове радње, па опет могу имати зараду већу ио други. А како и величина места у коме се радња обавља утпче не само на зараду, већ и на однос између закупие цене локала и зараде, то те мора пореска стопа удешавати и према томе. Резултат ироцене, овако добивен, требао би најзад упоредитн с податцпма прикупљеним на царинарнпцама и железничкнм станицама. Кад се све горње околности буду узеле у обзир, велнка је вероватност да ће зарада бити довољна тачно процењена 1 ). Познати пример из Трговинског Гласника. о богатоме житарском трговцу с малим, мрачним дућаном на малој пијаци и елегантном дућану у Кнез Михаиловој улици, који држи много мање богата трговкпња женских шешира, показује једино, да закунна вредност локала није довољна да послужи за оцену зараде. Али те или бар толике нетачностп неће бити, ако се узму у обзир и оне друге околности, као: врста радње и извештаји царинарница. Ова оцена по спољннм знацима умесна је нарочито сада, кад је порез распоређен према чистој заради. Јер по тим знацпма може се с већом сигурношћу одредпти чиста зарада но бруто зарада или каиитал уложен у радњу. Не може се порећи, да ће и у оваком систему одређивања зарада бити извесних неједнакости у распореду порез. терета ; али ће те неједнакости потицати од самог закона, а не од' вештине и енергије административних органа с једне и вештине и савесности порез. обвезника с друге стране. Осим тога, оцењивањем зараде по спољним знацима, избегло би се одвећ велико

Ј ) Системом одређииања цриноса од радње који сад вреди, постиже се врло нроблематична тачиост. Еад се узме тако несигуран основ за оцену, као што је капитад или о5рт, не може се иринос тачно одредити, ма се и знало, кодико канитал или обрт сваке радње донесе приноса. Међу тим, то се не зна него се мора са свим произвољно одређивати, колико свака врста радње доноси приноса на известан капитал нли оорт. Очевидно је, да ће такво одређивање дгоззо то (1о бити извор врло великим неједнавостима, јер се у истој врсти радње тргује с разним нроцентима.