Branič

БРОЈ 7 И 8. О АКЦИОНАРОКИМ ДРУШТВИМА СТР. 623.

о томе да имају споразум између себе. Кад акција није уилаћена потпуно, ако она прнпада неколицини, а друштво тражи уплату, сваки не може рећи: примите он мене за мој део, јер друштво може тражити целу суму У један пут. Извесно је да ово начело недељивости има евојих незгода. Ређе се налази купац за целу акцију, а лакше за један део акције. За то је енглески законодавац и усвојио специјалну комбинацију, коју називају »Преобраћај у .капитал." Правила могу одлучити да они акционари који буду тражилп могу преобратити своје акције у капитал. Кад то постоји, ево шта излази: Један акционар коме припадају 10 акција од 100 ливри стерлинга може тражити уверење да има акција за капитал од 25.000 дин., с тим уверењем овај акционар моћи ће чинити ^ступљење за један део од капитала, па и ако тај део не одговара потпуно суми на коју акција гласи; и сад свакако такво лице моћи ће добити једну акцију за део који је купио. Ово има својих незгода, али и чинп извесних користи акцијама од извесног значаја. 1 ) Ова комбинација ствара стварно одступање од начела недељивости акција.

0 законским условима за страна друштва. — Опредељај националитета код акционарских друштава. Врло често бива, да једно друштво основано у једној држави, врши своје послове и изван граница те државе где му је главни предмет његовог рада; чест се може опет јавити као тужилац или као тужени изван своје земље у каквој парници. А све ово проузрокује врло озбиљна и тешка законодавна питања. Овде нам се јављају три питања која се тичу законских услова друштвених изван њихове земље. 1-о Да ли друштва имају своју законску егзистенцију и изван своје земље?

') 0 енмеском законодавцу в. Буоп-Саеп е1; КепаиН, ор. сИ. Г. II. — Уауаваег ор сН. — Ршеап ор. ск. — О. Ве1оЈвоп ор. га4.