Branič

стр. 752.

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 9.

»Апелациони Суд је погрешно разумео II алинеју § 91. б. крив. зак., кад је узео да овде стоји кажњиво дело увреде претка Његовога Величанства Краља, јер ова одредба законска претпоставља увреду предака, који су у животу, пошто се увреда по самоме значају своме може нанети само лицу, које је у животу; па како је Његово Величанство Краљ Милан, на кога су инкриминисани изрази упућени, умро, то онда овде не може бити говора о кажњивој увреди предака. Али и ако то тако у прнпципу стоји, опет се може узети и увреда умрлога за кажњиву, ако се та увреда може однети и на живе потомке умрлога, тј. ако се том увредом вређају или омаловажавају и потомци умрлога. Према томе Апелациони Суд има да оцени да ли у томе, што је оптужени изговорио инкриминисане изразе за умрлог Владаочевог оца, стоји дело увреде за владајућег Краља, које би се казнило по I одељ. § 91. б. крив. зак., па онда пресуду да изрече. к Но Апелациони Суд 7 јуна тек. год.. Бр. 2282, дао је следеће противразлоге: „Примедбе I одељења Касац. Суда од 2 јуна 1901 године, Бр. 4891, учињене на пресуду овога суда од 4 маја 1901 год., Бр. 1797, која је донета по оптужењу Андреје МилошевиКа, из Суботице, због дела из § 91. б. крив. зак., Апелациони Суд не може усвојити како из разлога изнетих у номенутој својој пресуди, тако и с тога, што је у § 91.6. крив. зак. изречно предвиђено, да ће се казнити и увреде »у опште наспрам предака.® Према томе, а нарочито из израза „у опште« не може се извести, да ова законска одредба претпоставља увреду предака који с^ у животу, као што узима Касациони Суд, већ се има узети да је законодавац имао разлога, да код ових дела као дела зш §епег18 одступи од тога, да се увреда може нанети само лицу, које је у животу. Кад би се усвојило мишљење Касац. Суда, онда се у случајевима, кад увреде нанесене умрлом владаоцу не садрже увреду за владајућег Краља , не би могао нико казнити, те би злоупотребама била широм отворена врата, из чега би изишло , да законодавац није дао заштите ни заслугама ни успомени умрлих владалаца као предака владајућег Краља, а да је такву намеру законодавац имао не може се ни замислити, јер би то ишло на уштрб угледа и важности владајућег Краља." Општа седница Касационог Суда 12 јуна 1901 год., Бр. 54.25, одбацила је противразлоге Апелац. Суда, а усвојила примедбе свога I одељења.