Branič

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Бг. Уогз1а^ МаНпсо^Исћ. — Пе 1а твсгГтгп&Ноп Ле ге^епиз Рапв, 1901. Питање о дискриминацији прихода с погледом на пореско оптерећење није старо. Оно се није ни могло појавити пре него што су дубоке политичке промене с краја XVIII и почетка XIX века допустиле, да се појам о порезу потпуније развије, а с тим упоредо и да се иор. терет равномерније распореди међу обавезнике. Али није било довољно само поставити принцип о равномерном оптерећењу, ваљало га је и привести у дело; а у томе се наишло одмах на велике тешкоће. Није лако постигнути, ма и приближно, равномерност у пор. оптерећењу. Јер, и ако би се постигла потпуна тачност у одређивању прихода обавезникова, што је ретко кад могућно, приходи се разликују између себе и квалитативно и квантитативно, те не би био праведан онај порез при чијем би се распореду обзирало једино на величину прихода. Г. Маринковић нам износи у својој књизи све тешкоће на које се наилази, кад се хоће при распореду пореза да обрати пажња и на квалитет прихода. Те тешкоће долазе најпре отуда, што има прихода у чиј састав улази и један део каиитала. Ако се, у овом случају, при распореду пореза не би водило рачуна и о саставу прихода, смањивао би се поступно капитал пор. обавезника, а то сваки порез мора да избегава. Међу тим, у практици је врло тешко, често немогућно, одредити којим делом улази капитал у састав оваквог пор. објекта. А и међу самим приходима постоје велике разлике у пор. способности. Приход је у главном производ или рада или капитала. Нема сумње да прве треба јаче поштедети но друге. Приход је од рада привремен, несигуран; сваког часа може да га нестане, а уз то, потпуно апсорбира онога који га има. Међу тим, приход од капитала је сталан, сигуран и оставља слободна времена ономе који га има, да и на други начин, својим радом, што заслужи. Али је врло тешко одредити у којој мери