Branič

64

у противразлозима стоји написано, може се са научног и законског гледишта једино овакав одговор дати: „ОапИ орегат геј ППсПае отпЈа 1 три1ап1иг, ^иае §е^иип1игргае1егуо1ип1а1ет е1из, 31 е V е п 1и з { а с 1111 т е ргаеУ1деги ро!иег11." „Примени § 160. крив. зак. има места само код оних радња, где је намера извршиоца управљена једино на злоставу, па ма предвиђао или непредвиђао наступ смрти, само не сме ни у ком случају игу аоследицу учинилац и да акцептује, или смрт не сме да буде једина могућна, дакле неизбежна последица злоставе. Само акцептовање те последице оличава се оиет у радњи, и онда се радња извршиоца подводи под одредбе § 155. односно 156. крив. зак." „Према овоме, примени одредбе § 160. крив. зак. има места само код оних радњи, где се позитивно може утврдити постојање облика стицаја одређене намере и нехата — си1ра с1о1о (Мепшпа1а — т. ј. радња с одређеном намером управљена на злоставу, и необраћање довољно пажње ради отклањања извесних последица, — смрт злостављенога." „Да би I одељељу Апелационог Суда било ово јасније, напомиње се још и то, да се овим, као што се види, ни у колико не искључује и могућност смрти, као последица злоставе. Не. Смрт наступа и код извршене злоставе, само она не стоји, као последица, у односу дејства према радњи, као узроку ни у ком другом односу, већ у односу последице према радњи, извршене стицаја кулпе и с1о1. (МеггшпаШз-а." „У објашњење облика си1ра (1о1о <Мепшпа1а Општа Седнипа Касационог Суда неће се упуштати, јер претпоставља да је I одељење Апелнционог Суда са појимањем тога облика на чисто."