Branič

Из Суднице Не вреди интабулација према осталим повериоцима интабулираним, ако је стављена у времену, кад дужник није био власник имања.

По благовременом незадовољству пуномоћника тужилачке стране, Апелациони је Суд расмотрио акта и пресуду првостепеног Суда за град Београд од 25 фебр. 1902. год. Бр. 5043., која гласи: „да је од добивеног новца у 1849 - 27 дин. за продато имање П. 3., иречи у ираву наилаше : 1). А. К. за суму од 700 дин. у злату са 12% год. интереса од 1. дед. 1898. год. до наплате — од тужиоца Ј. М. због чега се Ј. М. од туженог првенства спрам А. К. одбија, и 2). Ј. М., за суму од 2220 дин. пречи је у праву од туженог А. К. за другу тражбину у 43-55 дин. и повериода Р. С. ако по измирењу А. К. за прву тражбину преостане новаца, и т. д." — па је нашао да пресуда првостепеног Суда не одговара закону у погледу питања о пречем праву наплате тужиоца Ј. М. као интабулираног повериоца за суму од 2000 дин. и туженог А. К. за тражбину од 700 дин. у злату са 12 в 'о год. интереса од 1 децембра 1898 г. до наплате. Кад се из потврђеног извода из интабулационих књига у акту № 4199 види, да је тужилац Јеврем ставио прибелешку на продато имање 14 августа 1899 г. за рест куповне цене у 2220 дин. на имање које је пренео по тапији на дужника П. 3. ондашњег купца, и пренос по тапији потврђен на купца реченог Зечевића 14 априла 1899 г. № 8683. — када је речени дужник Г1. 3. постао сопственик продатог имања по § 294 грађ. зак. а тужени А. К. и Р. С. ставили су своја обезбеђења на поменуто имање пре но што је речени П. 3. постао сопственик истога и то : тужени А. К. 23 јуна 1898 г. под № 4049 и № 327. за дуг П. 3. од 700 дин. са 12% год. интереса од 1 децембра 1898 године, а тужени Р. С. 17 јула