Branič

I

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

149

сви наследници јамче иовериоцима заставштине као заједнички — нераздељени или почесни дужници, трпи изузетак, кад је поверилац, у исто време, и наследник, који је овлашћен на закони део: Он, као овлашћени на закони део, може, пошто је заоставштина подељена, исплату потраживања осталих поверилаца заоставштине у толико да оспори, колико је довољно, да њему његов сопствени закони део остане у целости. — § 2319 грађ. зак. Пример. Удовац А. позвао је од своја три сина Б, В и Г за наследника Б. на 5 | 6 а В на 1 | 6 , а сину Г оставио право на закони део, па наследнци Б и В поделе одмах заоставштину. Наследнику Г за његов закони део јамчи само наследник Б, је је В из очеве заоставштине добио само толико, колико чини његов закони део, и од овога се ништа не може одбити. б) Овлашћени на закони део у колико имају првенство над примаоцима легата, како у случају, кад је над заоставштином отворен стечај, тако и кад није, у толико они јамче осталим повериоцима заоставштине за њихово потраживање. Ако су њих више овлашћени на закони део, имају исти ранг, мањ ако су неки од њих искључени услед протеклог рока. Ако наследници или заступници заоставштине исцрпе заоставштину, пошто су један закони део употребили на исплату првенствено овлашћеног повериоца, то онда важе она иста правила, која важе за случај, кад би они неки легат исплатили на штету првенствено овлашћеног повериоца. — §§ 1979, 1978, 1985, 1991, 1992, 1973 и 1974. грађ. зак. в) Ако је при судском позивању поверилаца искључен један овлашћени на закони део са својим потраживањем законога дела, то он онда, услед овог искључења, трпи само толико, колико и један прималац легата, који је искључен у поступку за позивање — § 1972 и 2060 грађ. зак. г) При принудном равнању, ако је стечај над заоставштином отворен, овлашћени на закони део, услед тражења њиховог законог дела, имају учешћа толико мало, као и примаоци легата (Тачније о овоме говори се у немач. стецишном поступку §. 220 од 2).