Branič

ПРДВО НЛ ЗАКОШ1 ДЕО

209

клона. Питање је како је било, кад је бнло више сукцесивних поклона? Тада се узимало за основ време првога поклона и, према томе се утврђивале резервне суме за наследнике овлашћене на закони део. У колико се поклон садржавао у оаој суми (износу), у толико је и важио. Ако су за овим долазили други поклони или последњовољна наређења, који су ову суму крњили, били су невредећи. Није се приступало узајамном срачунавању поклона ни сразмер::ом, редуцирању истих. б). Поклонодавац морао се долозно понашати према овлашћенима на закони део. Није се узимало, да је долозно поступање, ако је покојник што поклонио овлашћенима на закони део. Повреда се није смела понова да изравна. Али и то је могло бити, кад је покојник доцније, после поклона, дао нешто од свога имања, или је то наредбом на случај смрти учинио. 2). На ову тужбу имао је права: а). Сваки овлашћени на закони део, коме је оп повређен, претпостављајући, наравно, да он није ово скраћивање својим поступцима заслужио. Да ли је покојник после себе оставио тестаменат или не, било је за ову тужбу равнодушно. б). Она се подизала само противу поклонопримаца и његових наследника. Докле год обдарени није имао учешћа у долусу (није био крив) он је био одговоран само, у колико је обогаћен. в). Цељ тужбе није био ресцесија (смањивање) целога тестамента, но само до испуњења законога дела тужиочевог. г). Ова је тужба као и диегеПа шоШсшз! 1ез1:а шепИ застаревала за пет година, она је супсидиерна и чим је поклон ма у колико признат, она се искључивала. 3). Као поклон, који је противу дужности учињен сматрао се и сваки предујам (ОоИшпо), а по данашњем праву свака опрема. 4). Поклонодавац је сам овлашћен, да обара поклоне, који би накнадно рођеној деди, право на закони део скраћивали. Ово је једно самостално правно средство. Бранич 14