Branič

220

Б Р А Н 11 Ч

послуже; (А. опали у кућу омрзнугог му В., да би му се осветио, без обзира на то, да ли је истим пуцањем погођен В., или његов син, да ли је Б. повређен или убијен). У овом случају има се тежа последица, ако се је појавила, урачунати и сматрати за свршену, иначе, у случају изостанка, иста се мора сматрати, да је само у покушају остала. у.) Оо1из §епегаНз; овај се по Лезеру има узети, да је онда дат, када злочинац један општи правац воље има, на чијем се терену могуће последице не разликују; овај се с1о1из има данас научно сматрати, као да је престао постојати; без одговарајуће опредељености — специјализирања — хотичност није могућа; не може се делати 1п §епеге већ се може извесна, до извесног степена опредељена делагелност предузети. о.) С именом с!о1и5 §епегаНз означава се донекле једна тобож врста с1о1из-а који се у самој ствари може сматрати као недопуштена пресумција (претпостављање) долуса. О једном таквом сЈо1из-у §епегаПз говори се у случајевима, у којима злочинац, без престављања у погледу узрочне важности предузме извесну радњу, а која је у таквом одношају наспрам раније већ предузете, да се тек овом другом оствари оно што је раније само у покушају остало, међу тим као свршено изгледало. (Мати задави своје дете, у намери да га убије; мислећи, да је мртво, баци лешину у воду, међу тим се докаже, да је дете водом угушено). Неправилна претпоставка — пресумција — у погледу греха, односно кривице постојала би овде тада, када би се злочинцу последица под претпоставком урачунати могла, да би он исту остварио, када не би био у заблуди што се тиче покушаја. Такође се не сме казати, да је заблуда овде без вредности, јер је иста проузрокована извесном већ предузетом кривичном радњом злочинчевом. Овде би правилније било узети покушај будући у тисцају са свршеном кулпом. 2 ) '-) Према Листовом мишљењу у његовој теорији стр. 150. ово би се питање имало према томе да реши, да ли се све делимичне радње због једноставности последице имају као једна сматрати а чији крајњи резултат од преставе учиниочеве је^ино у овим незнатним тачкама одступа. Такође и Ламаж у својим штампаним предавањима стр. 21. сматра у оваквим случајевима последицу као хотично извршгну „с погледом на немогућност, да се каузална, узрочна веза још у почетку потпуно предвиди." Но противу овога мишљења има се навести, да у оваквим случајевима не појава извесне последице на неком другом а не на замишљеном путу од стране злочинчеве већ појава на некој другој са свим различитој радњи,