Branič

О НАДЛЕЖНОСТИ 229 б. Време (почетак и свршетан) распростирања надлежности војних судова у погледу на лица. Пошто распрострањена надлежност војних судова обухвата собом војна лица, која се налазе на дејствитвителној војној служби и пошто она чини изузетак од општих закона, који се изазива искључиво интересима војничке службе и дисциплине, и који не подлеже распрострањеном тумачењу, то је пре свега неопходно потребно тачно одредити њене границе у времену т. ј. одредити почетни и последњи момент тога размака времена, у току кога се надлежност војних судова простире у потпуном обиму на више поменута лица, која спадају под надлежност војних судова. У вези с овим питањем стоји и друго, такође од великог значаја, а то је: који ће суд бити надлежан за суђење оних дела, која изврше војна лица пре него што ступе у војску, као и за она дела, која су извршила за време док су била у војсци, али је питање о ислеђењу поникло тек по отпусту њиховом из војске. И ако наш законодавац изрично не каже, да се надлежност војних судова простире на војна лица за све време док се ова налазе на дејствителној војној служби, ипак, кад се добро проуче одредбе главе II дела I законика о поступку војних судова у кривичним делима, видиће се, да се надлежност војних судова простире не само за време дејствителне војне службе, но и ван ове. Тако: Према првом одељку чл. 8. закона о устројству војске (од 1901 год). — служба у војсци почиње са службом у кадровима, а рачуна се од дана, када војник ступи у своју команду. Према другом одељку §.11 законика о поступку војник судова у кривичним делима — регрути потпадају под војне судове за кривице наведене у првом одељку овога параграфа од дана, када их регрутна комисија, К10 способне у спискове уврсти. Као што се из овога види. по закону о устројству војске, војничка се служба рачуна од дана када војник ступи у своју команду, а по законику о поступку војних судова у кривичним делима, надлежност