Branič

О НАДЛЕЖНОСТИ

231

моменту надлежности војних судова односно резервиста и обвезника свих позива народне војске, морам се дотаћи још једнога питања, које може изазвати разна тумачења. По шестом одељку чл. 85 закона о устројству војске, резервисти и обвезници свих позива народне војске потпадају под војну дисциплину и војно судство за све војне иступе и преступе од дана саопштења или објаве па за 48 сати после распуста. По т. 6. § 12 законика о поступку војних судова у кривичним делима, резервни официри, резервни подофицири, остала лица са старешинцским положајем и редови целе војске потпадају под надлежност војних судова за повреду старешинства и за злочине и преступе уз пут учињене за пет даиа до престанка на зборно место, а и по распусту за толико дана. Пита се сада, који ће од ова два закона важити односно рока, кад почиње и докле траје надлежност војних судова? На ово се питање мора дати одговор у том смислу, да важе одредбе законика о поступку војних судова у кривичним делима у даном случају, а не одредбе закона о устројству војске, јер је први доцнији законик од 15 фебруара 1901 године, а други је ранији од 27 јануара 1901 године; па кад се ово мора тико узети, то и не сматрам за нужно, да повлачим разлику између поменуте две законске одредбе односно надлежности војних судова у погледу на кривична дела. Најпосле, односно последњег момента надлежности војних судова, морам се дотаћи такође и питања до кога се времена простире надлежност војних судова за војна лица, која се налазе на привременом отпусту. Према т. 6 чл. закона о устројству војске, министар војни може у редовном стању, кад нађе за нужно и корисно да отпусти привремено кућама известан број војника и пре одслужења прописног рока, но они остају и даље војници кадра, док им не истекне рок службе у њему. Према овом законском наређењу, последњи је момент надлежности војних судова код привремено отпуштених, момент када им стварно престаје рок деј-